Prosjaci iz San Antonija? Na ovo nismo navikli

San Antonio Sparsi su godinama bili sinonim za nenametljivost, klasu i kulturu. Tim koji je pričao isključivo na terenu, bez potrebe za bukom van njega. Ta tišina je bila njihov zaštitni znak, njihov identitet. Današnji San Antonio, o čemu smo već pisali, po mnogo čemu podseća na nekadašnje Sparse iz ere Tima Dankana, Tonija Parkera i Manua Đinobilija, sa Gregom Popovičem na čelu. Ali samo na terenu. Van njega, slika je sve drugačija. I sve glasnija.

Samo nekoliko dana ranije, Viktor Vembenjama je uzburkao javnost nastupom na konferenciji za medije, gde je otvoreno lobirao za svoju MVP kandidaturu. Poruka je bila jasna, možda i previše direktna za standarde koje je ova franšiza godinama postavljala. Još zanimljivije, efekat nije izostao - američki mediji su ubrzo pojačali priču o njegovoj kandidaturi, a i zvanični sajt NBA lige je počeo da ga sve ozbiljnije tretira u tom kontekstu. I tu priča ne staje.

Nakon Vembenjaminog istupa, deluje da je isti šablon primenjen i na Keldona Džonsona. Jedan od ključnih igrača sa klupe pojavio se u emisiji kod Tejlor Ruks, gde je praktično izložio sopstveni slučaj za nagradu šestog igrača godine. Opet, direktno. Opet, bez mnogo filtera.

"Kada je nagrada u pitanju... Igrao svaku utakmicu ove sezone i planiram da odigram svih 82. Mislim da sam veoma efikasan i moj tim pobeđuje, kako možete da kažete da nisam Šesti igrač godine?"

Razumljivo je da igrači žele priznanja. Često se dešavalo u prošlosti da neko ko ima ozbiljan slučaj za nagradu jednostavno ne uđe u fokus glasača. I tu nema ništa sporno. Ali način na koji se to radi – tu već počinje problem. Ovo nije praksa na koju smo navikli. I sigurno nije praksa koja se vezuje za San Antonio, jer upravo je ta franšiza decenijama gradila imidž tima koji ne moli, ne traži i ne lobira. Tima koji svoju vrednost dokazuje isključivo igrom, sistemom i rezultatom. Zato sve što gledamo poslednjih dana deluje još čudnije.

Možda je ovo nova era. Možda je ovo realnost moderne NBA, gde je narativ skoro jednako važan kao i učinak. Ali ako je tako, onda je jasno da San Antonio više nije isti onaj San Antonio. Upravo u tome leži razlika, ne u tome što Vembenjama ili Džonson žele nagrade, sigurni smo da su ih Dankan i drugari takođe želeli, već u načinu na koji žele do istih da dođu, jer to više nije način "onih" Sparsa.