Noć za istoriju: Bulsi povlače dres Derika Rouza

Večeras će se u dvorani Junajted centar odigrati meč između Čikago Bulsa i Boston Seltiksa, a publika širom sveta imaće priliku da bude svedok jednom od onih trenutaka koji prevazilaze samu utakmicu i rezultat, jer će Čikago Bulsi povući iz upotrebe dres sa brojem 1 i tako zauvek obeležiti ime Derika Rouza, momka koji je za ovaj grad bio mnogo više od običnog igrača i NBA zvezde. Derik Rouz nije došao u Čikago kao još jedan visoki pik sa velikim očekivanjima, već kao dete tog grada, momak koji je odrastao na istim ulicama na kojima su navijači Bulsa maštali o povratku slavnih dana, noseći sa sobom teret nade da će baš on biti lice nove ere nakon Majkla Džordana. Njegova priča od samog početka imala je posebnu težinu, jer je igrao za klub koji je voleo od detinjstva, pred ljudima koji su u njemu videli sopstveni san.

Vrhunac tog sna dogodio se 2011. godine, kada je Derik Rouz, sa samo 22 godine, postao najmlađi MVP u istoriji NBA lige, predvodio Bulse do najboljeg skora u regularnoj sezoni i igrao košarku koja je spajala eksplozivnost, brzinu i hrabrost, ostavljajući utisak da je pred njim karijera koja može da oblikuje čitavu deceniju. Čikago je ponovo verovao da je pronašao svog vođu i da su veliki dometi ponovo nadohvat ruke. Međutim, upravo u trenutku kada je izgledalo da je sve moguće, usledile su povrede koje su iz korena promenile tok njegove karijere. Teški problemi sa kolenima oduzeli su mu kontinuitet, ritam i onu nezaustavljivu energiju po kojoj je bio prepoznatljiv, ali mu nikada nisu oduzeli karakter. Umesto priče o titulama i dominaciji, Rouzova karijera pretvorila se u dugu i tihu borbu sa sopstvenim telom, sumnjama i ograničenjima, u kojoj je morao iznova da uči kako da bude igrač.
 

 

I upravo zbog toga Derik Rouz za mnoge navijače Bulsa predstavlja nešto mnogo dublje od statistike i nagrada. On je simbol istrajnosti, skromnosti i ljubavi prema igri, primer da veličina ponekad ne leži u onome što je ostvareno, već u načinu na koji se neko nosi sa onim što mu je oduzeto. Tokom cele karijere ostao je veran sebi i gradu iz kojeg je potekao, a iako su ga Bulsi trejdovali nakon nekoliko godina, nikada se nije dovodilo u pitanje koliko mu znači dres koji je nosio. Večeras, kada se dres sa brojem 1 podigne pod svodove Junajted centra, to neće biti samo ceremonija u čast jednog igrača, već emotivni povratak u vreme kada je Čikago ponovo verovao, sanjao i nadao se. Derik Rouz je bio i ostao dete Čikaga, a od ovog trenutka njegovo ime će zauvek stajati među legendama kluba kojem je dao srce.

Kao simbolična potvrda svega toga, Derik Rouz je u dvorani Junajted centar već video pripremljen baner sa svojim imenom i brojem 1, koji će večeras zauvek biti podignut pod svodove dvorane, što je bio trenutak koji ga je vidno dirnuo i oduševio, jer je postalo jasno da priča dečaka iz Čikaga nije završila povredama i propuštenim šansama, već da se, baš tu gde je i počela, pretvorila u večnu uspomenu i neizbrisivi deo identiteta Bulsa.