Oni su najviše razočarali: Ima nešto trulo u državi Ohajo

Nastavljamo sa ekipama koje su najviše razočarale u dosadašnjem toku NBA sezone. Nakon Indijana Pejsersa, koji su peti na našoj listi, slede Klivlend Kavalirsi, kojima pripada četvrta pozicija na listi timova koji su u sezonu ušli sa visokim ambicijama, jasnim planom ili rosterom projektovanim za sam vrh konferencije, odnosno na listi ekipa koje su najviše razočarale na polovini tekuće sezone.

4. KLIVLEND KAVALIRSI

Razlog za visoka očekivanja od Klivlend Kavalirsa je postojao i bio je više nego opravdan. U prethodnoj sezoni Klivlend je ispisao jednu od najboljih regularnih sezona u istoriji franšize. Kavalirsi su sezonu otvorili sa 15 vezanih pobeda, što je uspelo samo nekolicini ekipa u istoriji NBA lige, a tokom godine imali su i seriju od 16 uzastopnih trijumfa, potvrdivši kontinuitet i širinu kvaliteta. Regularni deo sezone završili su sa skorom 68–14, najboljim učinkom na Istoku, dok je Keni Etkinson za taj posao nagrađen priznanjem za trenera godine. Ipak, uprkos dominaciji u regularnom delu, plej-of je doneo gorak kraj, odnosno šokantnu eliminaciju od Indijana Pejsersa u polufinalu Istočne konferencije, što je već tada značilo  da potencijal ekipe nije u potpunosti materijalizovan.

Iako je ekipa pretrpela neke promene, ima problema sa povredama bitnih igrača, očekivalo se da će ova sezona doneti odgovor, odnosno dodatnu zrelost, a možda i iskorak u odnosu na prethodnu sezonu, kada su, zbog neverovatnih serija na samom početku, a i pred kraj sezone, bili jedni od glavnih favorita za naslov prvaka. Nažalost, to se nije desilo, a Klivlend se muči da pronađe ritam i kontinuitet, pobede dolaze u talasima, ali isto tako brzo nestaju, dok porazi često otkrivaju iste probleme, a to je neujednačen napad, pad defanzivne konzistentnosti i nedostatak širine u rotaciji u ključnim momentima utakmica. Kada se pogledaju brojke, kontrast između očekivanja i realnosti postaje još jasniji. Klivlend je trenutno četvrti napad lige, sa 120.1 poenom po meču, što potvrđuje da ofanzivni potencijal postoji. Međutim, efikasnost tog napada ne prati uvek kvalitet šuta, jer ekipa šutira tek 47% iz igre i 35% za tri poena, što su brojke koje teško mogu da garantuju stabilnost na duže staze. Sa druge strane parketa, Kavalirsi su tek 10. odbrana lige, sa 117.5 primljenih poena po utakmici, što je ispod nivoa koji se očekivao od tima sa ovakvim defanzivnim kadrom, gde imamo Džereta Alena i Evana Moblija, možemo reći elitne defanzivce.

Centralna figura ekipe i dalje je Donovan Mičel, čiji individualni učinak ove sezone dodatno iskače. Mičel beleži znatno veći broj poena u odnosu na prethodnu sezonu, što jasno govori da je prinuđen da preuzme veći teret i da konstantno „zapinje“ kako bi Klivlend ostao konkurentan. Ipak, iako napad funkcioniše na papiru, jasno je da se očekivao veći doprinos ostatka ekipe kako bi teret bio ravnomernije raspoređen. Posebno se to odnosi na Evana Moblija, koji je prošle sezone zvanično bio najbolji defanzivac NBA lige, a i ove godine njegov defanzivni uticaj je prisutan, ali ukupna slika tima ne prati taj individualni kvalitet. Očekivalo se da Klivlend, sa Moblijem, koji je prošle sezone bio najbolji defanzivac lige i Džeretom Alenom u reketu, bude među elitnim defanzivnim ekipama lige, ali trenutna pozicija u gornjoj trećini, a ne na samom vrhu, govori da odbrana ne funkcioniše na nivou potencijala.

 

 

Probleme je dodatno zakomplikovala situacija sa Darijusom Garlandom, koji je zbog povrede propustio početak sezone, a iako se vratio u rotaciju, povreda je očigledno uticala na njegov ritam i brojke, koje su slabije u odnosu na prethodnu sezonu. Bez Garlanda u pravoj formi, organizacija igre i balans u napadu često trpe, što se direktno odražava na stabilnost ekipe. Na sve to nadovezuje se i odsustvo Maksa Strusa, čiji se značaj verovatno i najviše osetio tek kada ga nema na parketu. Strus ima nezgodnu povredu stopala, a njegov povratak još uvek nema jasan vremenski okvir. Bez njega, Klivlend gubi širinu, šut sa distance i igrača koji kažnjava udvajanja na Mičelu, pa napad u pojedinim utakmicama postaje predvidljiviji. Takođe, njegova energija u defanzivi Konjanika bi bila od velikog značaja za ekipu.

Pomenute promene u rosteru dodatno su poremetile balans ekipe. Isak Okoro, jedan pouzdani defanzivac trejdovan je za Lonza Bola, a njegov odlazak se posebno oseća u defanzivnim duelima protiv najjačih bekova lige. Uz to, Klivlend nije uspeo da zadrži Taja Džeroma, koji je prošle sezone bio izuzetno važan faktor sa klupe i donosio energiju i poene u kontinuitetu, što je dodatno oslabilo rotaciju. Na sve probleme, pojavile su se priče kako Diandre Hanter navodno želi da napusti ekipu, iako je tek prošlog februara stigao u Ohajo. Igrač je te navode demantovao, ali gde ima vatre tu ima i dima, posebno ako imamo u vidu da se dosta više očekivalo od njega po dolasku iz Atlante.

 

Sve u svemu, Klivlend, koji se nalazi na tek sedmoj poziciji Istoka, sa skorom 23-19, i dalje poseduje kvalitet na obe strane parketa, ali trenutna slika ekipe ne prati ambicije sa početka sezone. Kavalirsi su se našli u situaciji da umesto borbe za sam vrh Istočne konferencije traže stabilnost i identitet, a Keni Etkinson, koji je prošle sezone nagrađen titulom trenera godine, i dalje pokušava da pronađe najbolju formulu za balans u ekipi, ali trenutni problemi u igri jasno pokazuju koliko je teško zadržati kontinuitet nakon povreda i promena u rosteru. Stvar je jasna, a to je da je Klivlend mogao i morao dosta bolje u dosadašnjem delu sezone, što ne znači da neće biti bolji kako vreme i tekuća sezona budu odmicali.