Denver i Hjuston ušli u zonu: Rivalstvo koje miriše na plej-of

Produžetak u Koloradu dao je jasan odgovor na pitanje da li su Denver Nagetsi i Hjuston Roketsi samo prolazni ligaški rivali ili nešto mnogo ozbiljnije – ovo je bio duel plej-of ritma, tenzije i identiteta, sa repovima koji će se vući do kraja sezone.

Denver je pobedio Hjuston 128:125, u meču dva od tri najbolja tima Zapadne konferencije, ali brojke i rezultat ne govore celu priču. Jer ovo je bila utakmica u kojoj su se sudarili stilovi i karakteri, a sve je završeno tako da niko nije ostao ravnodušan, najmanje trener Roketsa Ime Udoka.

Nikola Jokić je još jednom bio iznad svih. Tripl-dabl od 39 poena, 15 skokova i 10 asistencija, njegov 12. ove sezone, došao je u možda i fizički najzahtevnijoj utakmici koju je Denver igrao do sada. Hjuston je slao različite čuvare, dugačke, čvrste, ali i konstantnu pomoć - Jokić je kontrolisao tempo kao da se radi o šahovskoj partiji. Čak i kada je njegov šut za pobedu na isteku regularnog dela ostao kratak, autoritet na parketu nije.

Ako je Jokić bio konstanta, Džamal Marej je bio lom. Kanađanin je postigao 35 poena i ubacio 6 od 11 Denverovih poena u produžetku, potvrdivši još jednom zašto Nagetsi u njemu vide čoveka koji može da uzme bitan šut protiv bilo kog protivnika, u bilo kojoj situaciji. Slobodno bacanje za izjednačenje na 2,3 sekunde pre kraja regularnog dela, bez drame, bez treptaja, sigurni poeni na početku dodatnog dela, čime je Džamal potvrdio da je dostigao nove visine igre i konstantnosti, konačno i u regularnom delu sezone.

A Hjuston? Hjuston je odbio da padne. Alperen Šengun je odigrao najbolju utakmicu protiv Jokića do sada: 33 poena, 10 skokova i 10 asistencija, dok je Kevin Durent dodao 25 poena, sedam asistencija i čak pet blokada. Rakete su se vraćale svaki put kada je delovalo da je meč gotov. U poslednja dva minuta regularnog dela viđene su četiri promene vođstva i četiri izjednačenja, ali je kontroverza došla u samoj završnici. Posle koša Šenguna za vođstvo Hjustona na 2,3 sekunde pre kraja, usledio je prekršaj nad Timom Hardavejem, pre nego što je Denver ubacio loptu u igru, koji je Džamalu Mareju doneo jedno slobodno bacanje i Nagetsima novi posed. Jokićev šut za pobedu bio je kratak, ali je taj detalj bio dovoljan da zapali iskru.

Šengun o Nikoli: Ne možeš ni da ga pipneš (zbog sudija), bio mi je kul nadimak "bejbi Jokić", ali više nije...

Ime Udoka posle meča nije birao reči. Govorio je o „jednoj od najgore suđenih utakmica“ koje je video, o nedoslednim odlukama i sudijama koje „nisu imale šta da traže na parketu“. Poslao nedvosmislenu poruku da smatra da je njegov tim oštećen.

Ali upravo tu počinje prava priča. Hjuston je pokazao da više nije tim u fazi „učenja“. Ovo je ekipa koja već sada igra fizički čvrsto, emotivno i sa jasnom verom da pripada vrhu Zapada. Dolazak Kevina Durenta podigao je ovu ekipu baš onoliko koliko smo očekivali. Njegovo prisustvo dovelo je Hjuston do toga da imaju dovoljno kvaliteta da redovno igraju na jednu loptu protiv najboljih timova lige, kao što je slučaj bio protiv Oklahome, kao i oba puta protiv Denvera. Pa i ako su Nagetsi slavili, jasno je da se ovde radi o prilično izjednačenim timovima, a upravo to je ono što se traži, jer prava rivalstva u NBA ligi ne nastaju iz marketinga, ne nastaju iz rivalstva gradova, istorije ili društvenih mreža, ona nastaju kada se približno kvalitetni timovi konstantno sudaraju u utakmicama koje niko ne može da kontroliše do kraja. Denver i Hjuston su upravo ušli u tu zonu.

Druga ovosezonska utakmica, produžetak, kontroverza, izjave posle meča, nervi na parketu i osećaj da nijedan tim ne želi samo pobedu, već i da pošalje poruku, to su klasični sastojci plej-of rivalstva, samo, još uvek, bez plej-of etikete. Ono što ovaj duel čini posebnim jeste činjenica da niko ne beži od odgovornosti. Denver ne pokušava da uspori Hjuston iskustvom, a Hjuston ne pokušava da glumi autsajdera. Ovo su dve ekipe koje veruju da pripadaju vrhu Zapada i ponašaju se u skladu s tim.

Hjuston igra čvrsto, agresivno i emotivno. Udoka je ugradio identitet tima koji ne spušta gard, čak ni protiv aktuelnog šampiona. Denver, s druge strane, igra mirnije, ali ne i mekše. Oni prihvataju udarce, ali ih ne vraćaju nervozom, već egzekucijom u završnicama. Zato se utakmice ne lome ranije, zato svaki njihov duel ide do ivice, zato se vodi računa o svakom posedu, svakom prekršaju i svakom zvižduku.

Dodatnu težinu donosi činjenica da su oba tima svesna kvaliteta onog drugog i da znaju koliko je zapravo velika šansa da će se sresti više od 4 puta ove sezone, ovo su ekipe koje već sada razmišljaju o maju. Treći meč, u subotu, neće biti „samo još jedna utakmica“, biće nastavak jedne odlične, nove priče.

Rivalstvo ne mora da ima mržnju. Dovoljno je da ima ponavljanje, tenziju i neizvesnost. Denver i Hjuston sada imaju sve troje.