Posle epskog "raspada" Urugvaja, selektor BIjelsa "bljuvao vatru": Ne ostavljam nikakav trag!

Reprezentacija Urugvaja nikako nije slovila za favorita za osvajanje Svetskog prvenstva u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku (11. jun - 19. jul), čak ni iz drugog plana, pa opet se od dvostrukog planetarnog prvaka očekivalo više.

Manje zbog tih uspeha, jer su se desili još 1930. i 1950. godine, a više zbog pojdinačnog kvaliteta Federika Valverdea, Rodriga Bentankura, Maksimilijana Arauha, Darvina Nunjesa, Fakunda Peljistrija, Fernanda Muslere... Umesto uspeha - krah, umesto ponosa - bruka... uz neslaganja i rasprave u timu.

Urugvajci nisu uspeli ni da se prošvercuju dalje kao trećeplasirani tim H grupe, jer su u tri meča uzeli boda manje od malih ali famoznih Zelenortskih Ostrva, pa selektor Marselo Bijelsa nije mogao ništa drugo nego da se pospe pepelom. I, usput, isproziva sve žive, posvađa se sa medijima... 

 

 

"Igrali smo da osvojimo sedam bodova, a osvojili smo samo dva. Imali smo grupu kvalitetnih igrača. Uprkos radu, trudu i posvećenosti, nisam uspeo. I šta sam dao urugvajskom fudbalu? Ništa! Doprinos trenera državnoj selekciji za tri godine je ništavan ukoliko nema pozitivnih promena. Ne moram ništa da govorim o našem učešću na Svetskom prvenstvu.

Ako me pitate kako će da me pamte, pamtiće me kao onog koji ništa nije ostavio za sobom. Novinari, navijači... Svi me krive za ono što se dogodilo i moram da prihvatim tu krivicu. Jedino je tako ispravno. Neću ostaviti ništa urugvajskom fudbalu. Sve što selektor radi tokom tri godine nema nikakvu vrednost ukoliko ne stignu rezultati.

Četvrto mesto u kvalifikacijama nije imalo nikakvu vrednost, treće mesto na Kopa Amerika nije imalo nikakvu vrednost i, naravno, o ovom nastupu ne moram ništa posebno da govorim. Ovo će biti period koji neće ostaviti nikakav trag. Pitanja ne traže odgovore, već žele da svu odgovornost prebace na mene, koji sam odgovoran za razočaranje, počeo je monolog odlazeći stručnjak sa klupe "urusa". 

 

 

Mnogo toga je bilo čudno u vezi ove selekcije poslednjih dana, pa i na oproštajnom meču. Posle pobune većeg dela ekipe protiv šefa  njegove filozofije igre, kao i nekih kadrovskih rešenja, pred biti ili ne biti duel sa Španijom, sve su zatekle izmena Muslere u pauzi između poluvremena, mada se golman nije povredio,, te povlačenje sa terena najboljeg igrača Valverdea, samo što je počeo nastavak susreta. 

"Nisam ja doneo odluku da izađe na poluvremenu protiv Španije, već je Muslera to učinio sam. Kada sam rešio da brani Muslera, to je bila veoma pažljivo doneta odluka. Reč je o golmanu koji je iza sebe imao sjajnu godinu i o igraču sa veoma snažnom ličnošću i velikim karakterom. Odlučio sam da mu verujem i da mu ne uskratim poverenje.

Razumem zašto ljudi dovode u pitanje moju odluku o Valverdeu, ali moja odgovornost je da uradim ono što je najbolje za tim, a ne ono što izgleda popularno spolja. Osećao sam da nam je potrebno više prisustva u napadu i zato sam napravio promenu", imao je svoju verziju Bijelsa, vidno besan dok je davao izjanu malo posle utakmice, u meri da se s grimasom "ludaka" (što je i njegov nadimak) prodrao na novinarku, naredivši joj "Daj još jedno pitanje".