(VIDEO) "Božja ruka" i "Gol veka", 40 godina kasnije

Postoje golovi koji donose trofeje, postoje golovi koji menjaju karijere, a postoji i jedan gol koji je promenio istoriju fudbala.

Na današnji dan, pre tačno 40 godina, 22. juna 1986. godine, Dijego Armando Maradona postigao je verovatno najpoznatiji pogodak svih vremena. Ili preciznije - postigao je gol koji po današnjim pravilima nikada ne bi bio priznat.

Na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju sastali su se Argentina i Engleska u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Sam duel bio je mnogo više od fudbala. Samo četiri godine ranije završen je Foklandski rat, a rane su još bile sveže. Za Argentince je ovo bila prilika za sportsku osvetu, za Engleze još jedna stepenica ka svetskom vrhu, a onda je na scenu stupio čovek koji je tog leta igrao fudbal kakav svet nikada pre nije video.

Igrao se 51. minut kada je Maradona krenuo u akciju, lopta se nakon odbitka podigla visoko u vazduh, a ispred njega našao se engleski golman Piter Šilton. Viši za više od 20 centimetara, delovao je kao apsolutni favorit da stigne do lopte. Međutim, Maradona je skočio, podigao levu ruku i vrhovima prstiju poslao loptu u mrežu.

Sudija Ali Bin Naser pokazao je na centar. Argentina je povela.

Englezi su protestovali, ali uzalud. Nije bilo VAR-a, nije bilo deset kamera iz svih uglova i nije bilo mogućnosti da se odluka promeni. Godinama kasnije Maradona je priznao da je saigračima odmah rekao da dotrče do njega i slave pogodak, jer bi u suprotnom sudija možda promenio mišljenje.

Nekoliko minuta kasnije dogodilo se nešto još veće.

Maradona je primio loptu na svojoj polovini terena, krenuo u slalom kroz odbranu Engleske i zaobišao gotovo pola protivničkog tima. Na kraju je savladao i Šiltona, postigavši pogodak koji je kasnije proglašen za "Gol veka".

U razmaku od nekoliko minuta svet je video dve strane istog čoveka. Prvu - lukavu, bezobraznu, spremnu da pomeri granice dozvoljenog. Drugu - genijalnu, neuhvatljivu i gotovo nadrealnu.

Argentina je pobedila 2:1, stigla do polufinala, a potom i do titule prvaka sveta. Maradona je postao besmrtan.

Četrdeset godina kasnije fudbal izgleda potpuno drugačije. Danas bi se posle nekoliko sekundi javila VAR soba, sudija bi pogledao snimak i gol bi bio poništen. Usledio bi žuti karton, kratko objašnjenje preko razglasa i priča bi bila završena.

"Božja ruka" nikada nije bila primer fer-pleja. Bila je nešto drugo, simbol jednog drugačijeg vremena, kada su se najveće priče rađale u sivoj zoni između genijalnosti i nestašluka. Zbog toga se o tom golu govori i danas, četiri decenije kasnije, ne zato što je bio regularan, već zato što je bio Maradonin.