(VIDEO) Očoa se rasplakao čitajući pismo ćerke: Mnogi te vide kao legendu - a ja kao svog tatu (i legendu)

Giljermo Očoa. Postoji li iko kome, na pomen Mundijala, ekspresno ne padne na pamet ovo ime? Istinska legenda meksičke reprezentacije i Svetskih prvenstava. Dočekao je da se u svojoj zemlji, pred svojim navijačima i na svojoj teritoriji, sa gotovo punom 41 godinom oprosti od nacionalnog dresa i ode u legendu tako što će postati deo elitnog tria sa šest planetarnih smotri u karijeri. Ej, šest! Gledali smo ga u Nemačkoj, Južnoj Africi, Brazilu, Rusiji, Kataru i, konačno, u njegovom Meksiku.

Mada ga nije bilo među stativama na otvaranju protiv Južne Afrike, bilo bi bezveze da ne dobije priliku da nastupom do kraja turnira ovekoveči neverovatan poduhvat koji će poći za rukom još samo Leu Mesiju i Kristijanu Ronaldu.

Elem, takva karijera nije došla tek tako. Da bi dočarala ljubiteljima fudbala kroz koliko odricanja zapravo jedan uspešan profesionalni sportista mora da prođe, FIFA je napravila serijal "Pisma koja ujedinjuju". U njemu se ističu ljudske priče iza kulisa - odnosi, žrtve i sistemi podrške koji oblikuju putovanje svakog igrača. U najnovijem izdanju emisije, Giljermo Očoa je izašao pred kamere i pred sobom dobio pismo koje je napisala njegova ćerka, Lucijana. 

Suze su krenule istog momenta. Trudeći se da zadrži emocije, čitao je...

"Dragi tata,

Postoje neke stvari koje je teško opisati rečima. I ovo je jedan od tih trenutaka, hehehe. Mnogi ljudi te poznaju po svemu što si postigao u fudbalu. Pričaju o Svetskim prvenstvima, tvojim utakmicama i svim godinama koje si igrao - i to je zaista kul i zabavno.

Ali, za mene si, pre svega, moj tata. Ti si taj koji nas uvek nasmeje svojim šalama (ponekad malo zlobnim), onaj koji nas pita kako smo posle utakmica i onaj koji nam uvek pomaže sa domaćim zadacima. Od malih nogu sam te gledala kako predstavljaš Meksiko sa toliko ponosa. Videla sam i sav trud koji stoji iza toga. Putovanja, treninzi i rođendani na kojima nisi mogao biti jer si radio na tome da predstavljaš Meksiko.

I, iako nije uvek bilo lako, nikada nisi odustao. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje si nas naučio: da nastavimo dalje i uvek damo sve od sebe. Sada ćeš igrati na svom šestom Svetskom prvenstvu!!! To je tako kul i tako zabavno,
to je takođe nešto čime se ne mogu svi pohvaliti, ali ja mogu reći da idem na to Svetsko prvenstvo, hehehe.

Kada taj dan dođe, nadam se da ćeš uživati. Da ćeš se sećati tolikog truda koji si uložio da bi stigao tamo i da ćeš biti ponosan na sve što si postigao. Šta god da se desi na ovom Svetskom prvenstvu, za nas si već pobednik. Ne samo zbog fudbala, već zbog osobe kakva jesi, zbog svog truda i zbog primera koji nam svakodnevno daješ. I, iako te mnogi ljudi vide kao legendu, ja ću nastaviti da te gledam kao svog tatu (i takođe MOJU legendu).

Svi te mnogo volimo i tako smo srećni i ponosni na tebe jer ćemo zajedno osvojiti Svetsko prvenstvo. S ljubavlju, Lucijana."

Nakon što je došao sebi, popularni Memo je izneo svoje utiske.

"Činjenica da sam uspeo da budem ovde danas je u velikoj meri zahvaljujući njima, zbog podrške i ohrabrenja koje su mi pružili. Bez njih ne bih mogao to da uradim. Počeo sam da igram sa deset godina - deset godina u kojima je, između škole i fudbala, bilo malo vremena za stvari koje deca obično rade. To su stvari o kojima morate da odlučite i žrtvujete kada ste tako mladi - školski izleti, maturske ekskurzije, mogućnost da idete na razmenu u drugu zemlju da studirate, toliko stvari koje propustite. Dakle, sve je to bio beskrajan ciklus više od 22 ili 23 godine, sa malo vremena za odmore, za porodicu, da ih izvedem napolje. Meksička reprezentacija je uvek bila moj kompas, moj pravac u mojoj karijeri, u mom životu. Ne mogu da zamislim svoju karijeru bez reprezentacije. Ne znam kakva bi moja karijera bila bez nje. I sada, kada se moje vreme sa reprezentacijom bliži kraju, ne vidim mnogo više smisla u fudbalu; ne vidim svrhu u nastavku igranja. Dakle, uživao sam u svakom trenutku ovde, dao sam sve od sebe. Dao sam sve od sebe. Odlazim mirno i uzdignute glave, i ponosan sam što sam ovo doživeo", rekao je Očoa.

Uživajmo u njegovom poslednjem plesu.