Pehar vredniji od zlata: Krali su ga, menjali, a on je ostao simbol večne slave

Kada 19. jula na "Nju Džerzi" stadionu bude odigrano finale Mundijala, na scenu će stupiti u svom punom sjaju trofej namenjen novom šampionu Svetskog prvenstva u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.

Pobednički tim imaće privilegiju, kao retko ko, da dotakne trofej koji je san svakog fudbalera.

Svaki član šampionskog sastava imaće samo nekoliko minuta da se šepuri, fotografiše i uživa u težini obožavanog pehara. Jer taj trofej, nekada poznat i kao "boginja", nakon proslave, biće vraćen u specijalni sef FIFA u Cirihu, a šampion će dobiti zvaničnu pozlaćenu repliku.

Iako je taj trofej jedan od najprepoznatljivijih sportskih simbola na svetu, prema pravilima "svetske kuće fudbala", samo osvajači Svetskog prvenstva, pojedini državnici i zvaničnici FIFA mogu da ga dodiruju golim rukama. Koliko je vredan najbolje potvrđuje podatak da trofej nikada ne putuje bez posebnih mera bezbednosti.

 

 

Istorija trofeja namenjenog svetskom prvaku u fudbalu izuzetno je zanimljiva. Prvi pehar izrađen je za prvi šampionat u Urugvaju 1930. godine i nosio je jednostavno ime "Victory" (Pobeda), a onda je 1946. nazvan po dugogodišnjem predsedniku FIFA Žilu Rimeu. Pehar koji je nosio ime po čoveku koji je pokrenuo ideju o organizovanju Mundijala dodeljivao se do 1970. godine.

Današnji trofej koristi se od 1974. godine i prvo ga je podigla selekcija Zapadne Nemačke, nakon osvajanja Mundijala. Osmislio ga je italijanski vajar Silvio Gacaniga, a njegov dizajn prikazuje dve ljudske figure koje podižu zemljinu kuglu.

Za sadašnji trofej konkurisala su čak 53 dizajna. FIFA je birala između radova umetnika iz sedam zemalja pre nego što je prihvatila Gacaniginu ideju. Idejni tvorac pehara izjavio je da njegov dizajn simbolizuje "radost i veličanstvenost sportiste u trenutku pobede".

Trofej je visok oko 36,8 centimetara i težak 6,175 kilograma. Napravljen je od 18-karatnog zlata (75 odsto čistoće), jer bi trofej od čistog zlata bio mnogo mekši i podložniji oštećenjima, dok se u postolju nalaze dva prstena od zelenog malahita.  
Originalni trofej jedino je trajno zadržala reprezentacija Brazila. Prema tadašnjim pravilima, selekcija koja tri puta osvoji Svetsko prvenstvo postajala je njegov trajni vlasnik, a Brazil je to ostvario 1970. godine pobedom u Meksiku.

Imena šampiona ugravirana su na dnu trofeja. Od 1974. godine svaka pobednička država dobija svoje mesto na postolju, a natpisi su ispisani na jeziku te zemlje. Procenjuje se da će na sadašnjem postolju biti dovoljno prostora za pobednike do 2038. godine, nakon čega će FIFA verovatno morati da pronađe novo rešenje.

Trofej namenjen šampionu sveta u fudbalu je tokom Drugog svetskog rata bio sakriven u kutiji za cipele. Italijanski funkcioner Otorino Barasi navodno ga je sklonio iz bankarskog sefa, gde je čuvan, i držao ga je ispod svog kreveta kako ne bi pao u ruke nacistima.

Rat je preživeo, ali je potom ukraden dva puta. Prvi put 1966. godine u Engleskoj, nekoliko meseci pre početka Mundijala, a pronašao ga je pas po imenu Pikles.

Drugi put ukraden je 1983. u Brazilu i nikada nije pronađen. Veruje se da su ga lopovi istopili.