Istorija Mundijala - Španija 1982: Bilo jednom na Pirinejima - kada su Nemci naučili šta je karma…

Svetsko prvenstvo u Španiji 1982. Godine nosi poseban značaj sa istorijskog stanovišta, jer dobijamo prvo proširenje broja učesnika. Zbog toga, može se podvući paralela sa Mundijalom u SAD, koji će prvi put ugostiti 48 reprezentacija. Na Pirinejima, dobili smo skromniju promenu - sa 16 na 24, što je možda i prvi put unelo osetnu egzotiku na SP, kakve je danas, čini se, i previše…

Stigli su neki timovi kakvi tada nisu bili učestala pojava, a danas su i te kako uobičajena, pa su tako najveću smotru osetili Kuvajt, Honduras, Alžir, Novi Zeland i Kamerun. Recimo, da su prvopomenuti fudbaleri delimično i ukrali svetla reflektora, makar u takmičenju za najbizarniji trenutak na turniru, kada je kuvajtski šeik, Fahid Al-Ahmad Al-Sabah ušao na teren tokom meča sa Francuskom u grupnoj fazi u pokušaju da zaustavi utakmicu, pošto je njegov tim primio gol.

Bilo kako bilo, sama Španija je zbog proširenja dobila najviše vremena za pripremu Mundijala, što je imalo poseban značaj za tamošnjeg kralja, Huana Karlosa, koji je Svetskim prvenstvom želeo popraviti imidž svoje zemlje, nakon decenija vlasti Franciska Franka i njegovog fašističkog režima.

Na Mundijal je takođe doputovao i nacionalni tim Jugoslavije, koji se uopšte nije proslavio. Remi u prvom meču sa Severnom Irskom, osudio je izabranike Miljana Miljanića na borbu sa domaćinom za prolaz dalje, a svi znamo kako su te sizifovske borbe prolazile u prošlom veku. Tada je i delimično dorađen domaći mit (a mit, kao što znamo, uvek ima kakvo-takvo uporište u stvarnosti) o sudiji koji uvek nešto smuti, pošto je švedski arbitar dosudio odlučujući penal za “furiju” - skrivljen sa 18 metara od gola… A bilo je potencijala za uspeh, naročito imajući u vidu da su Jugoslaviju predvodili na terenu Vladimir Petrović Pižon, braća Vujović i Safet Sušić.

Ipak, meč sa Špancima nije bio najveći skandal prvenstva, već ono što se dogodilo u Grupi 2, koju su činili Alžir, Zapadna Nemačka, Austrija i Čile. Posle neočekivanog slavlja Alžiraca nad “pancerima” u prvom kolu, potonji rezultati su napravili situaciju da će se o prva dva mesta na tabeli odlučivati u duelu Nemačke i Austrije. Upravo zbog ovog duela, više nemamo situaciju u kojoj se ekipe poslednje kolo igraju u različitim terminima. Oba tima, mogla su profitirati pobedom momaka u belom minimalnim rezultatom. Zato je u desetom minutu Horst Hrubeš postigao odlučujući gol, a igrači obe ekipe nisu se više usudili da idu dalje od centra terena, sa kojeg su ispraćeni zvižducima.

Najveći favoriti su svakako bili Brazilci predvođeni doktorom Sokratesom, Zikom i Falkaom, a svi znamo da će upravo ovaj tim ostati upamćen kao najbolji bez "boginje" u rukama. Takođe, velike šanse su se davale i Francuzima sa Mišelom Platinijem, ali nijedan od ova dva tima nije osetio slast u finalu.

Uskratili su im je Nemci i Italijani, možda tehnički značajno slabiji timovi, ali ipak timovi koji su znali kako do rezultata. Prvopomenuti su u polufinalu bili bolji od trikolora, a momci sa "Čizme" su u usledeloj grupnoj fazi izbacili “karioke” (tada su se, nakon grupne faze, formirale još četiri grupe sa po tri ekipe). “Azuri” su imali pomoć Paola Rosija, koji je dve godine ranije morao otići na pauzu zbog suspenzije (optuže za nameštanje mečeva), dok je Nemačku vodio na terenu Karl-Hainc Rumenige.

I po mišljenju većine navijača, "pancere" je stigla poetska pravda, pošto su u finalnom okršaju ostali poraženi od strane Italijana rezultatom 3:1 na stadionu "Santijago Bernabeu" pred oko 90 hiljada gledalaca - na opšte zadovoljstvo Alžiraca. Tada su "azuri" podigli treći trofej na Mundijalima i verovatno da ne bi poverovali da će ikada apstinirati od "boginje" 20 leta i više, a kamoli da će im Svetsko prvenstvo biti uskraćeno makar isto toliko.