Istorija Mundijala: Argentina 1978 – “Gaučosi” se u senci političkih spletki okitili prvim “fudbalskim gralom”

Jedanaesto po redu Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Argentini od 1. do 25. juna 1978. godine i predstavljalo je poslednje takmičenje koje je brojalo 16 reprezentacija.

Svoje debitantske nastupe zabeležile su selekcije Irana i Tunisa, a kuriozitet turnira dogodio se u drugoj rundi kada je zvanični svetski šampion, selekcija Zapadne Nemačke morala da spakuje kofere i napusti južnoamarički kontinent.

Turnir je imao i jaku političku konotaciju. Argentina je u tom periodu prolazila kroz vladavinu vojne hunte predvođenu generalom Horheom Rafaelom Vidalom čiji je represivni režim prema neistomišljenicima primenjivao tzv. “Prljavi rat”.

I danas, gotovo pola veka kasnije, postoje mišljenja da su postojale i određene manipulacije sa rezultatima pojedinih utakmica, a posebno se pod lupom našao odlučujući duel za plasman u veliko finale u kojem je Argentina savladala Peru rezultatom 6:0.

- Sistem takmičenja:

U prvoj fazi 16 reprezentacija je bilo podeljeno u četiri grupe sa po isto toliko nacionanih selekcija i iz svake grupe su po dve vodeće selekcije obezbeđivale plasman u narednu takmičarsku rundu.

Druga faza je takođe odigrana u sistemu grupe. Osam timova je podeljeno u dve grupe i nakon nova tri odigrana meča, pobednici su obezbeđivali direktan plasman u finale, dok su se drugoplasirane borile za 3. mesto.

Reprezentacija Holandije je suvereno stigla do liderske pozicije u “grupi A” ostvarivši dve pobede i jedan remi, dok je istinska drama viđena u “grupi B”. U psolednjem kolu Brazil je savladao Poljsku rezultatom 3:1 čime su stigli do pet bodova i gol-količnika +5, tako da Argentincima koji su svoj meč igrali dva i po sata kasnije, za prolaz u finale nije bio dovoljan samo trijumf, već i pobeda sa određenom gol razlikom. Upravo tada je nastupio navadeni duel protiv Perua u kojem je domaćin u dvadesetak minuta drugog poluvrema postigao čak četiri pogotka, čime je obezbedio plasman u finale.

Da podsetimo, prva utakmica na turniru odigrana je 1. juna na stadionu “Monumental” u Buenos Ajresu. Duel između Zapadne Nemačke i Poljske okončan je rezultatom 0:0,

Prvi pogodak na Mundijalu delo je Francuza Bernara Lakombea koji je u prvom minutu utakmice protiv Italije doveo “trikolore” do prednosti, ali su Italijani do kraja meča preokrenuli rezultat i slavili sa 2:1.

- Finale:

Borba za pehar odigrana je 25. juna 1978. godine na stadionu River Plejta u Buenos Ajresu pred 71.483 ljubitelja fudbala.

Argentina je do prednossti stigla u 38. minutu golom Maria Kempesa, ali Holanđani osam minuta pre kraja susreta preko Dirka Naninge stižu do poravnanja rezultata.

U produžecima je domaćin bio bolji rival na terenu. Svojim drugim pogotkom Mario Kempes je u 105. minutu doveo “gaučose” do nove prednosti, da bi “tačku na i” stavio deset minuta kasnije Rikardo Bertoni.

Najbolji strelac turnira bio je Mario Kempes koji je postigao šest pogodaka, a Argentinac je poneo i titulu najboljeg fudbalera Svetskog prvenstva 1978. Pored njega, za najboljeg mladog igrača Mundijala proglašen je Italijan Antonio Kabrini..

- Izostanak Dijega Armanda Maradone:

Supertalentovani, sedamnaestogodišnji Dijego Armando Maradona nije se našao na spislu selektora Cezara Luisa Menotija za svetsku fudbalsku smotru 1978. u Argentini. Zvaničan stav je bio da mladi fudbaler može “izgoreti” u velikoj želji na takmičenju od kojeg je kompletna nacija mnogo očekivala, ali čini se da je istina ipak drugačija.

I danas mnogi smatraju da se vojni režim u Argentini plašio nepredvidivosti mladog fudbalera, tako da je savetovano selektoru i nacionalnom fudbalskom savezu da izostave zvezdu Boke juniors. Zvaničnih podataka za ovako nešto nema, ali…

Na sreću, Maradona je godinama kasnije zavladao fudbalskom planetom i postao je jedan od najboljih igrača koje je ova igra ikada iznedrila.