Istorija Mundijala - Čile 1962: Brazil odbranio titulu, na turniru s mnogo tenzije i malo golova

Sedmi Mundijal produžio je vladavinu reprezentacije Brazila fudbalskom planetom, jer su "karioke" titulu sa turnira na svom tlu odbranile na Svetskom prvenstvu u Čileu (30. maj - 17. jun 1962). Što je pre toga pošlo za rukom samo selekciji Italije (1934, 1938) i nikome više do dana današnjeg.

Oni i domaćin automatski su se kvalifikovali za SP, za čiju organizaciju je bila zainteresovana i Argentina, dok je ostalih 14 učesnika preživelo borbu 52 tima. Kolumbija i Bugarska su debitovale na najvećoj scenu, a Urugvaj, Švajcarska, Italija i Španija se na nju vratili posle kraćeg ili dužeg odsustvovanja.

Utakmice su prvobitno bile raspoređene na osam gradova, ali je razoran zemljotres 1960. prepolovio taj spisak, a da nije bilo gandijevske upornosti i posvećenosti predsednika Organizacionog odbora, Karlosa Ditborna, pitanje je da li bi tada Čileanci uopšte, uživo, gledali najbolje ekipe i igrače sveta. Jer se Vlada više bavila saniranjem štete.

Nije dočekao početak turnira, međutim smrt ga je poštedela poruge "Santijago je ponosno zaostala i siromaštvom pogođena rupa, puna prostitucije i kriminala", te sličnog pisanja italijanskih novinara, zbog čega je meč selekcija dve zemlje prošao u uzavreloj atmosferi. Fudbaleri su međusobno pokušavali da se povrede, sudija je isključio dvojicu "azura", a ostale policija izvela sa stadiona, jer je publika imala preča posla od proslave pobede (2:0).

Lokalni mediji su kontrirali, podižući temperaturu ionako temperamentnom narodu, pa je jedan britanski izveštač uplašeno preneo "Turnir pokazuje sve znake da se razvija u nasilno krvoproliće. Izveštaji su se čitali kao izveštaji sa fronta...". Srećom, njegova apokaliptična predviđanja su pala u vodu, niko nije stradao ni na terenu ni van njega, a jedini žestok udarac pretrpela je ofanzivna taktika, kao stilsko opredeljenje. 

Tokom SP 1962, na kome nije bilo remija u nokaut fazi, jer je posle takvih ishoha regularnih 90 minuta pobednika odlučivao polusatni produžetak ili žreb, prvi put je prosečan broj golova po utakmici pao ispod 3,00 (2.78). Argentina je prva u istoriji SP ispala zbog lošijeg gol količnika, evropski prvak (SSSR) izbačen je u četvrttfinalu, a Čile je postao tek četvrti polufinalista SP sa tla Južne Amerike, Da uspeh bude veći, u meču za treće mesto savladao je Jugoslaviju(1:0). 

Sa Draženom Jerkovićem (4) i Milanom Galićem (3) među Top 10 turnirskih strelaca, od čega nijedan nije dao autogol. Brazil ih je imao dvojicu, sjajnu odmenu (od drugog kola) povređene legende Pelea - Garinču (4) i Vavu (4), a drugi od njih dvojice pogodio je i u finalnom okršaju sa Čehoslovačkom. Za ubedljivh 3:1, posle vođstva rivala i preokreta.