Istorija Mundijala - Rusija 2018: Hrvatska bajka i povratak Francuza na pobedničko postolje

Dodela organizacije Svetskog prvenstva 2018. Rusiji predstavljala je presedan FIFA iz više razloga. Mundijal je prvi put održan u najvećoj državi na svetu, ali i prvi put u jednoj istočnoevropskoj zemlji, većinski pravoslavnoj i na govornom području slovenskih jezika. Još 2009. godine počeo je izbor domaćina za, u tom trenutku, treću po redu predstojeću planetarnu smotru. Isprva je devet država predalo zahtev da organizuje turnir, ali je Indonezija odbijena od strane FIFA, a Meksiko svoj brzo povukao, baš kao i Australija, Japan i SAD nešto kasnije. Odbor od 22 člana je u Cirihu, 2. decembra 2010, od četiri preostala kandidata izglasao - Rusiju.

Na glavnom žrebu se našlo 14 od 54 evropskih reprezentacija koliko ih je učestvovalo u kvalifikacijama, pola Južne Amerike (5/10), četiri člana KONKAKAF, po pet azijskih i afričkih i jedan nacionalni tim iz zone Okeanije - ukupno 32. Posle pauze u Brazilu, Srbija se ponovo našla u "kremu" svetskog fudbala, gde ju je vratio Aleksandar Prijović. Golom u poodmakloj fazi meča protiv Gruzije na "Marakani", Prijović je lansirao "orlove" na prvo mesto kvalifikacione grupe u konkurenciji Republika Irska, Vels, Austrija, Gruzija i Moldavija.

Starsport

Rusija je, da bi olakšala učesnicima i smanjila im putovanja po svojoj ogromnoj teritoriji, predložila da se turnir igra u evropskom delu zemlje. Tako, gradovi domaćini su bili Moskva, Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Kazanj, Nižnji Novgorod, Samara, Volgograd, Saransk, Rostov na Donu, Soči i najdalji Jekaterinburg. Reprezentacije su bile raspoređene u osam grupa od po četiri člana, a prva faza ponudila nam je pregršt uzbudljivih utakmica. Mi je, znamo, i ne pamtimo baš po dobrom. Iako je Kolarov "bombom" iz slobodnog udarca srušio Kostariku na otvaranju, čas fudbala Brazilaca i hladan tuš Đerdana Šaćirija u nadoknadi za preokret Švajcarske naterali su "orlove" da spakuju kofere već posle grupe. Najveće iznenađenje bila je prerana eliminacija Nemačke (izgubili od Južne Koreje, dalje otišli Švedska i Meksiko) čime je "kletva aktuelnog šampiona" na Mundijalima dobila nastavak. Već pred start nokaut faze bilo jasno da ćemo dobiti novog prvaka, ali se i dalje nije moglo naslutiti ko će to biti.

Dva blokbastera obeležila su osminu finala. Triler od sedam golova između Francuske i Argentine pripao je "trikolorima", a o preokretu Belgije protiv Japana i kontranapadu kao iz filma koji je završen golom Šadlija za 3:2 u nadoknadi se i danas priča. Histerija je vladala na "Lužnjikiju" jer je domaćin eliminisao moćnu Španiju na penale, a na isti način Hrvatska je prošla Dansku. Te dve reprezentacije ukrstile su koplja u sledećoj fazi, da bi penal lutrija opet imala srećan kraj po "kockaste", a Rusi epitet najvećeg iznenađenja ipak predali rivalu. Zbog toga što su u grupi, po mišljenju mnogih, namerno izgubili od Belgije ne bi li otišli u "lakši" deo kostura, Englezima se vratila karma. Mandžukić ih je šokirao u nadoknadi i poslao Hrvate u finale, a Belgija je svoju osvetu dobila u duelu za treće mesto. Navijali su tada svi za "crvene đavole", što zbog pomenutog "podlog" poteza Engleza, što zbog toga što su igrali prelep fudbal, što zbog toga što su ih Francuzi u polufinalu eliminisali "anti-fudbalom" i golom Umtitija iz prekida... I pravda je pobedila - golovima Menijea i Azara Belgijanci su srušili Gordog Albiona i našli se na pobedničkom postolju.

Credit: Fatih Aktas / AFP / Profimedia

Finale je bilo jedno od najefikasnijih ikada, a Francuzi su odsvirali kraj hrvatske bajke. Iako su "vatreni" preko Perišića, baš kao i u svim prethodnim fazama, ekspresno anulirali primljen pogodak (autogol Mandžukića), glave su im došle "bombe" Pogbe i Mbapea. Njih dvojica su se sa distance nadovezali na pogodak Grizmana iz penala, čime su "trikolori" otišli na nedostižnih 4:1. Poraz je ublažio i koliko-toliko se iskupio za autogol Mario Mandžukić koji je smanjio na konačnih 4:2 posle komične greške Iga Ljorisa. Ipak, ishod je ostao nepromenjen i Francuska se okitila drugom titulom šampiona sveta, a prvom posle 1998.

Na celom turniru postignuto je 169 golova na 64 meča, a najbolji strelac bio je Hari Kejn sa šest. Mada mu mnogi osporavaju to priznanje jer je tri puta tresao mrežu sa bele tačke, a jednom "pogodio" ni kriv ni dužan jer se lopta odbila od njega. U Rusiji je pao i rekordan broj autogolova na jednom Mundijalu - 12.