Da li sport u Srbiji živi, preživljava ili se razvija? Direktor ACG, Nebojša Žugić gost TV Newsmax Balkans

Generalni direktor kompanije Arena Channels Group, gospodin Nebojša Žugić, gostovao je u emisiji "Tražim reč", na televiziji NewsMax Balkans u kojoj je glavna tema bila sport u Srbiji, sa fokusom na decu i mlade.

Pored gospodina Žugića, gosti emisije su bili Dragan Atanasov, profesor i jedan od autora nacionalne strategije razvoja sporta, Mirko Nišović, predsednik Kajakaškog saveza Srbije i osvajač olimpijske medalje iz 1984. godine, kao i Željko Tanasković predsednik Saveza za školski sport Srbije.

Mediji igraju veoma važnu ulogu, a TV Arena sport čini sve da kroz društveno odgovorne akcije i različite projekte uradi važne stvari za omladinu. Gospodin Nebojša Žugić je pre nepune tri godine akcijom "Moje pravo da biram sport" započeo opsežno priblivanje sporta deci svih uzrasta.

"Često gostujem i pričam na ovu temu. TV Arena sport jeste postala sinonim za sport, kao i cela ACG u kojima sada ima više od 50 kanala. Pored svog komercijalnog dela, smatramo našom obavezom da kao društveno-odgovorna kompanija, čiji je brend prvi i noseći sport, to prenesemo na mlade kako bismo ih motivisali da se bave sportom. U eri mobilnih telefona, digitalizacije i asocijalizacije u kojoj živimo", počeo je gospodin Žugić.

Kroz kampanju "Moje pravo da biram sport" prošlo više od 25.000 mališana

Direktor najgledanije sportske televizije u ovom delu Evrope podstetio je i na to koliko se poslednjih destak godina ulagalo u sportsku infrastrukturu u Srbiji.

"Odem kod mog sestrića koji ima 17 godina i pitam sestru, pa gde je Andrija? Kaže, eno ga druži se sa drugarima - u sobi. Ja uđem u sobu i on je sam sa slušalicama. Mene duša zaboli kada gledam terene. Sada se situacija promenila. Ovo je treća godina kampanje 'Moje pravo da biram sport'. Upravo sam i tada, na početku, rekao da je to kampanja koja nema rok trajanja i da će trajati zauvek. Uvek će biti potrebe da se napravi novi teren i omogući deci da se besplatno bave sportom. Mi ulažemo i pratimo državu koja ulaže u sport kao nikada do sada. Mogu da imaju mišljenja koja god žele, ali nikada nije ulagano ovoliko novca u sport. Mi smo napravili serijal koji za sada ima 144 epizode o tome šta je sve urađeno za srpski sport. Od fiskulturne sale u nekom malom mestu, do stadiona i dvorana po čitavoj državi".

Masovnost dece koja su uključena u akciju "Moje pravo da biram sport" je impoznatna.

"Daću vam jedan podatak - za ove dve godine, sada je taj broj već veći jer smo nastavili dalje, je preko 25 hiljada mališana prošlo kroz kampanju 'Moje pravo da biram sport'. Što učestvujući u takmičenjima, što koristeći opremu, odnosno terene koje smo mi napravili, to je ono što možemo da izbrojimo. Taj broj je sigurno veći, jer ne znamo koliko dece tokom dana iskoristi taj teren ili koliko dece koristi opremu za atletiku."

Projekti se samo šire i nadograđuju.

"Istaći ću vrlo zanimljiv projekat koji smo pokrenuli, a prvo dodati što se tiče institucija - potpisali smo Memorandum sa ministarstvom sporta i imamo podršku ministra Zorana Gajića koji je moj dobar prijatelj i koga mnogo cenim. Potpisali smo i sa Željkom Tanaskovićem Memorandum i dogovorili rad mnogo projekata. Uveli smo projekat u šest vrtića na Novom Beogradu, budući da je na toj opštini sedište naše kompanije. Nemam sredstava da obuhvatim celu Srbiju, iako bih to najviše voleo. Neka svako na svojoj opštini to uradi. Danas imam sastanak sa ljudima iz Starog Grada koji hoće da naprave "Areninu Ligu šampiona".

Niko ne može sam...

"Trebaju nam partneri. I zato je baš atletika besplatna. Ona je bazični sport i omogućiće deci razvoj motorike, veštine, skočnosti i brzine. Da li će oni ostati u atletici ili će otići u neki drugi sport, to je na njima, to ja nisam izmislio. To rade i Rusi i Amerikanci. Kod njih se u Americi ne opredeljuju za pojedinačni sport do 12-13 godine, tek kada stasaju se opredeljuju. Tu grešku prave roditelji. Ovo i jeste poenta".

Arenina Liga šampiona prevazišla sva očekivanja

Gospodin Nebojša Žugić je govorio o (ne)očekivanim rezultatima Arenine Lige šampiona.

"Arenina Liga šampiona je postigla rezultat koji ja nisam očekivao. Biću iskren, nisam očekivao da će to toliko biti popularno i da će se toliko o tome pričati. Ja sam video kod profesora, oni stvarno kao da vode utakmicu na 'Vembliju'. U jeku ovih svih dešavanja gde škole nisu radile, gde ćemo sada mi da dodamo gas i dodatno motivišemo decu. Moraju škole da rade da bi deca učestvovala. Napravimo 'Superkup', i ja kada kažem koja će biti nagrada to je bio opšti haos - nagrada je bila da idu na rimski derbi Roma - Lacio i plaćen smeštaj, boravak, sve smo obezbedili. Išli su sa našom ekipom televizijskom koja je direktno prenosila sa stadiona. Takmičenje to, taj žar, ta borba, i posle toga smo ih pratili kamerama. Ja potpisujem da će svaki od tih dečaka koji su imali to da vide, zajedno sa svojim trenerom, nastaviti da se bave sportom. Uostalom su motivisani svi ostali. Na ovoj sezoni učestvuje svaka škola na Novom Beogradu i dali smo 'vajldkard' školi 'Vladislav Ribnikar'. Tema u toj školi na moju veliku radost jeste sport. Na neki način smo uspeli da im vratimo radost - kao što su nam oni to rekli. Meni je srce puno zbog toga. Mislim da kroz sport možemo mnogo toga da uradimo, kroz sva ta takmičenja i turnire. Svaka škola je dobila atletsku opremu, sada je tu na nastavnicima fizičkog da je ne stave tamo u neki ćošak nego da uzmu tu opremu i rade sa decom", rekao je Žugić i dodao:

"Izuzetno sam ponosan. Akademija je jedna od mojih 'beba' koje smo napravili na Areni. Pored pravljenja 'Arena fight' kanala - koja je bila moja želja jer mnogo volim borilački sport. Kao gledalac mi je falio takav kanal. Drugo je bila Akademija iz prostog razloga što sam prepoznao rast kompanije i vrlo brzo se susreo sa time da imam manjak kadrova, a ne može bolje nego kada vi stvarate sami kadar. To je u svetu normalno, nije uopšte iznenađujuće. Trend koji godinama već postoji. Ne znam da znate da je Milica Mandić prošla Areninu Akademiju i deo je areninog kolektiva. I ona je kod nas. Ta Akademija je nešto na šta sam posebno ponosan. Volim da mi, kao kompanija, stvaramo nešto što nije samo potreba već i poseduje dalekosežne pozicije".

Arena Channels group je medijsko vezivno tkivo sporta u Srbiji

Nije lak komentatorski posao, nastavio je gospodin Žugić otkrivajući i neke detalje.

"Jako je teško biti sportski komentator, teško je pričati 90 minuta. Imali smo anegdotu gde se nama jedan komentator srušio u kabini. On je sa tolikim žarom prenosio latinoamerički fudbal da je na kraju pao na pod. Ti ljudi su vrlo specifični, žive za to i vole svoj posao. Jedan od najpopularnijih klipova na društvenim mrežama u poslednje vreme je gostovanje predsednika Srbije u emisiji "AmiG show", gde je rekao da bi voleo da komentariše jednu utakmicu na Areni. Upućujem apel svim institucijama da se udružimo. Nisam očekivao odjek kampanje 'Moje pravo da biram sport', i takve rezultate. Ja sam spreman da budem medijski vezivno tkivo svega toga. Svako dete koje dođe na Akademiju ima svog mentora i izraste, ali ste mi sada dali sjajnu ideju. Treneri, su meni uvek potrebni, kao stručni konsultanti na Areni. Ja sam neke trenere borilačkih sportova uposlio kao stručne komentatore na Areni. Projektom za besplatnu atletiku dodatno plaćam trenere koji drže deci te časove. Meni je milina da njih stavim na projekat i da preko toga imaju honorare za to što rade", istakao je gospodin Žugić.

Dragan Atanasov je istakao da struka mora da bude glavni pokretač razvoja sporta.

"Mi možemo da budemo realni. Ja sam ministra Gajića pitao da li ste sigurni da želite ovakvu analizu koja će pokazati slabosti. Moramo da ih nađemo da bismo rešili problem. Sama analiza je pokazala da mnogo toga ne štima, da dosta toga možemo i da uradimo. Na nekim sportovima ne postižemo željene rezultate. Mi smo stara nacija, uzorak odakle treba da privučemo decu sportu je sve manji. Svet mnogo napreduje, a najveći problem su treneri - ne problem već deo rešenja i mi samo unapređujući struku možemo da napredujemo. Vaterpolo je jedini sport koji ima isti standard, tačno se znalo šta treba da zna kada ima određen broj godina, kojim veštinama treba da vlada. Mi se susrećemo sa ogromnim izazovima", rekao je Atanasov.

Veštačka inetligencija je budućnost sporta

Uloga veštačke inteligencije i tehnologija je sve prisutnija u sportu.

"Sistem sporta generalno ne trpi. Strateško planiranje nije isto u teoriji i praksi. Treneri imaju svoje planove i programe. Naš pristup je sistemski, da ne radimo neke ad-hoc akcije nego da pravimo strukturu kojom ćemo usmeravati naš "sportski brod". To ćemo uraditi kroz tri akciona plana, jedan će biti oročen od 2026. do 2028. godine, onda od 2028. do 2032. i na kraju od 2032. do 2035. Mi smo radili opšte istraživanje koje je bilo definisano uredbama javnih politika u našoj državi. Tu smo se bavili time šta su navike dece, šta je generacija "Z", šta je generacija "Alfa", šta njih zanima, koliko imaju koncentracije i kako gledaju na sport. Košarkaško prvenstvo Evrope pokazuje da je finski trener čitavo prvenstvo vodio pomoću AI. To je nešto što će promeniti svet. Mislim da će za 10 godina sistem sporta izgledati potpuno drugačije. Taj sistem na svetskom nivou ide velikom brzinom, a mi moramo da se vratimo u sebe", rekao je Dragan Atanasov i dodao:

"Sportskih objekata nikad dosta, veliki broj škola nema sportski objekat, fiskulturne sale i tome treba da se okrenu naše investicije. Mi ćemo decu najviše animirati da se bave redovnim fizičkim vežbanjem kroz školu. Onda nakon toga treba da dođu klubovi. Problem je takođe i da se u sistemu takmičenja u školskom sportu pojavljuju ista deca iz klupskog sporta. Daje lažni privid. Mi treba da napravimo novi sistem i pristup školskom sportu gde ćemo aktivirati decu kroz kvalitet nastave. imam tu privilegiju da pričam stalno sa mladim ljudima i često pravim vežbu gde definišem drvo problema našeg sporta. Centralni problem školskog sporta - nezainteresovanost profesora fizičke kulture".

Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport u Srbiji radi veliki posao na omasovljenju.

"Ne pričamo o medaljama, nego vrednostima koje se stvaraju. Zato se mi trudimo da svakom detetu damo jednaku šansu i jednaku priliku da može da se kreće i bavi fizičkom aktivnošću zarad zdravog života. Preko školskih takmičenja idu na međunarodna prvenstva i škola predstavlja sebe i našu zemlju. Misija školskog takmičenja je da animira masu da se bavi sportom. Imamo projekte koji se odnose na decu koja nemaju uslove da treniraju. 'Zajedno rastimo', 'Male olimpijske igre' i 'Sport u školama'. Kod nas nema potrebe za članarinama, novcem itd. Zapošljavamo i profesore koji su na birou. Mnogi se slažu da problem postoji na lokalu, lokalni savezi treba da se izbore za što bolji status i što veći budžet kako bi mogli što veći broj dece da se uključe u razvoj", istakao je Tanasković. 

Mirko Nišović, predsednik kajakaškog saveza srbije i osvajač olimpijske medalje 1984. godine je nagovestio bolje dane.

"Budućnost je optimistična, kao i prošlost koja je bila dobra i svetla. Čak, nekada ranije, kada se vratimo sa takmičenja sa medaljama smo govorili: 'dobro došli u Srbiju, zemlju kajaka'. Sada je toga malo, kao i svugde dođe malo do zamora materijala, podmladaka. Mislim da kajak ima budućnost, a mi smo zadovoljni. Uvek nešto malo fali. Volim tu decu, volim te iskusne šampione i jedva čekam, evo sada su za dlaku ispustili da osvoje zlato u Riju. Jedva čekam da li će neko od mojih kajakaša ili kajakašica da osvoji zlato u Los Anđelesu", rekao je Nišović.