Otišao je Dule: Partizan je izgubio učitelja, srpska košarka velikana

Srpska i regionalna košarka ostale su bez jednog od svojih najvećih trenera. Duško Vujošević preminuo je danas u Beogradu, u 68. godini života, posle duge borbe sa teškom bolešću. Vest o njegovoj smrti tokom dana su preneli domaći i regionalni mediji, dok će iza njega ostati opus kakav mogu da ostave samo najveći, trofeji, igrači koje je stvorio i trag koji se ne meri samo pobedama. 

Vujošević je pripadao onoj sve ređoj vrsti trenera koji nisu vodili samo tim, već čitav sistem vrednosti. Trenerski put gradio je od ranih dana, a samostalno je počeo početkom osamdesetih, kada je vodio OKK Beograd. Kasnije je radio i u Mladosti iz Zemuna, Radničkom, Crvenoj zvezdi, italijanskim klubovima Breši, Olimpiji, Pezaru, moskovskom  CSKA, Limožu, Klužu, kao i u reprezentativnoj košarci, ali je njegovo ime zauvek ostalo vezano za Partizan. 

U Humskoj je bio mnogo više od trenera

U više mandata na klupi crno-belih izgradio je dinastiju, osvajao domaće i regionalne trofeje i od Partizana napravio evropski relevantan klub čak i onda kada finansijska moć nije bila na njegovoj strani. Sa crno-belima je osvajao nacionalne titule, kupove, ABA ligu i Kup Koraća, uz priznanje za najboljeg trenera Evrolige 2009. godine. Posebno mesto u njegovoj zaostavštini zauzimaju evropske priče sa "parnim valjkom". 

Vujošević je Partizan odveo na prvi Fajnal for modernog doba 1988. godine u Ganu, kada je imao samo 29 godina, a zatim i na završni turnir 2010. u Parizu, što je ujedno bio poslednji od ukupno četiri Partizanova plasmana na F4 elitnog evropskog takmičenja. Ta dva podviga najbolje oslikavaju njegovu veličinu: prvi kada je najavio veliku trenersku karijeru, drugi kada je decenijama kasnije dokazao da Partizan i dalje može da stoji uz najveće evropske klubove. 

U prvom mandatu u Partizanu uspeo je da osvoji prvenstvo SFR Jugoslavije u sezonu 1986/1987, pobedivši Crvenu zvezdu u finalu plej-ofa. Voljenom klubu doneo je i treći međunarodni Kup Koraća u sezoni 1988/1989. Iste sezone bio je i pobednik nacionalnog Kupa.

Po povratku u Humsku 2001. godine prvi veliki uspeh mu je bio kada je neprikosnovenu Budućnost iz Podgorice, njegovog rodnog grada, skinuo sa trona ubedljivom pobedom u finalnoj seriji  - 3:0. Taj trijumf označio je početak desetogodišnje dominacije "parnog valjka". Partizan je od 2002. do 2010. osvojio devet titula sa Vujoševićem, a 2013. i desetu. Kup Radivoja Koraća kao trener beogradskog kluba podizao je 2002, 2008, 2009. i 2010. godine, dok je regionalni šampion bio četiri sezone zaredom 2007, 2008, 2009. i 2010, čime je postao najtrofejniji trener u istoriji Partizana.

Iako nikada nije imao pretenzije da se oproba u NBA ligi, ostavio je veliki trag i na relaciji Evropa – SAD. Slavni stručnjak, vodeći CSKA iz Moskve, postao je prvi trener čiji je tim uspeo da pobedi jedan NBA na tlu Amerike.
Uprkos tome, u Moskvi se nije dugo zadržao, već se u junu 2012. vratio u Humsku. Nova uprava Partizana odlučila je da mu 2015. godine ne produži novi ugovor, što se vrlo brzo osetilo na parketu, jer crno-beli više nisu imali glavnu ulogu u domaćoj košarci. Finansijski problem kluba prerastao je i u rezultatski.

Kao mlad trener reprezentaciju SFRJ do 18 godina doveo je do zlata na Evropskom prvenstvu. U Rumuniji je sa Klužom osvojio "duplu krunu" 2020/2021, što su mu i poslednji trofeji u bogatoj karijeri. Posle toga se zbog bolesti više nije bavio trenerskim poslom.

Ali, Duško Vujošević neće ostati upamćen samo po trofejima. Ostaće upamćen kao trener-stvaralac, čovek koji je prepoznavao talenat, brusio karakter i od mladih igrača pravio ozbiljne košarkaše i ozbiljne ljude.

Njegov Partizan nije bio samo tim bio je škola, pokret, identitet. Zato je njegov odlazak ujedno i odlazak jedne epohe srpske košarke.