Da Karijev poslednji ples dobije zlatni sjaj!

"Košarka u Srbiji je dala sreću ljudima kada vremena nisu bila tako dobra."

Izjava Vanje Marinkovića u dokumentarnoj seriji "Court of Gold" nije mogla biti tačnija. Stariji se sećaju dominacije Jugoslavije, zlatnih medalja, epskih utakmica... Sa druge strane mlađi ljubitelji košarke, oni rođeni krajem prošlog i početkom ovog veka, ne mogu reći da se sećaju osvajanja najsjajnijeg odličja.

Uprkos tome, čini se da košarka nikada ovako nije bila popularna u Srbiji. Naravno da veliki uticaj na to ima i činjenica da naša država ima dva učesnika u Evroligi. Ipak, deluje kao da čitava nacija jedva čeka svako okupljanje reprezetancije u ovom sportu.

Kada je Svetislav Pešić ponovo seo na klupu nacionalnog tima 2021. godine, navijači na društvenim mrežama su u šaljivom tonu govorili o poslednjem plesu iskusnog stratega sa "orlovima". Verovatno i jeste tako. Godine čine svoje i Pešić će nakon odlaska iz reprezentacije verovatno otići u zasluženu penziju. Međutim, to ne bi smelo da se dogodi bez osvojenog trofeja odnosno zlatne medalje. "Košarkaški Bogovi" to ne bi smeli da dozvole.

Nakon što se Srbija nije plasirala na Olimpijske igre u Tokiju, prvi naredni turnir je bilo Evropsko prvenstvo. Činilo se da "orlovi" dolaze u izuzetno jakom sastavu, ali opet oslabljeni jer je Bogdan Bogadnović propustio kontinentalni turnir usled povrede. Predvođeni Nikolom Jokićem, naši košarkaši su grupnu fazu završili bez poraza i stali na prvoj prepreci u nokaut fazi protiv Italije.

U međuvremenu je kroz kvalifikacije obezbeđen plasman na Svetsko prvenstvo u Manili. Bogdan Bogdanović je ovog puta bio spreman i prvi objavio da će nastupiti na Mundobasketu. Ipak, Nikola Jokić nije mogao da pomogne saigračima. Duga sezona sa Denverom i osvajanje NBA titule su previše iscrpele najboljeg igrača današnjice, te je ponovo nedostajala "ta neka karika" u Karijevom timu.

Iako Srbija nije bila kompletna, uz novi poraz od Italije, naša reprezentacija je znatno podigla nivo igre u nokaut fazi i ubedljivim trijumfima protiv Litvanije i Kanade obezbedila plasman u finale. Za razliku od nekih prethodnih godina, tamo nas nije čekala reprezentacija Sjedninjenih Američkih Država. Protivnik je bila Nemačka za izuzetno talentovanom ekipom, što su i potvrdili izacivši Ameriku u polufinalu. Navijači su bili ubeđeni da je to to. To je taj momenat kada će naši košarkaši prekinuti post bez zlata koji traje od 2002. godine i Indijanapolisa. "Crtalo" se da bude tako, rekli bi mnogi. Pešić je tada bio na klupi, baš kao i sada. Ipak, nije se dogodilo.

Nemci su bili bolji. Da je onaj Gudurićev šut ušao za izjednačenej na 50 sekundi do kraja... Iako smo bili poraženi, nacija je bila ponosna. Ponosna na momke koji su tokom čitavog turnira pokazali karatker, zajedništvo i talenat koji poseduju. Nedostajalo je nešto, nedostajalo je da se naš tim okupi u najjačem sastavu bez ikakvih izostanaka. To se dogodilo pred Olimpijske igre u Parizu. Ovog puta nije bilo nijednog neplaniranog otkazivanja u nacionalnom timu. Prvi put od Igara u Rio De Žaneiru smo mogli da gledamo Bogdana Bogdanovića i Nikolu Jokića zajedno u dresu reprezentacije. Sjedinjene Američke Države su najavije takođe najjači sastav. Odazvali su se Lebron Džejms, Stef Kari, Kevin Durent, Entoni Dejvis, čak i Džoel Embid dobio državljanstvo.

Nije to izazivalo strah ni u jednom momentu. Ni kod igrača, ali ni kod navijača. Čak ni kada su "orlovi" doživeli dva ubedljiva poraza od SAD, svi zajedno smo verovali da ih možemo dobiti. Žreb je odlučio da na njih idemo u polufinalu, a pre toga u četvrtfinalu protivnik je bila Australija. Mislili su mnogi da će to biti rutinska pobeda naše ekipe, ali nikome nije bilo prijatno kada je Srbija gubila 24 razlike sredinom druge četvrtine. Ipak, "orlovi" su pokazali mentalnu snagu pre svega i kasnije kroz produžetak režirali najveći preokret u istoriji Olimpijskih igara.

MN Press

 

Činilo se kao da su izabranici Svetislava Pešića uhvatili zalet na tom meču i sa njim ušli u utakmicu sa Amerikancima. Vodila je Srbija 35 minuta u tom polufinalu. Vođstvo je išlo i do +17 nakon pogođenog šuta Marka Gudurića uz faul za 3+1. Ipak, u završnih pet minuta je naša reprezentacija stala napadački. Kao da su ostali bez snage. Ponovo je bio taj momenat: "Šta bi bilo da je trojka Ognjena Dobrića za +5 ušla na nešto više od dva minuta do kraja..."

Naši košarkaši su Igre u Parizu završili osvojenom bronzom i sada već možemo reći istorijskim slavljem nakon toga. Niko nije mogao da im zameri bilo šta na tom turniru iako je cilj svima bio zlato. Upravo to će biti i cilj na narednom turniru.

Evropsko prvenstvo je uvek imalo veliku težinu u očima ljubitelja košarke u našoj zemlji. Tu su se stvarale legendre reprezentacije i tu su se stvarali heroji nacije. Srbija je rutinski odradila kvalifikacije i završila ih sa maksimalnim učinkom. Među navijačima je ista euforija kao i pred Olimpijske igre. To govori i činjenica da se najviše navijača iz Srbije prijavilo za karte za Evrobasket. Žreb će se održati 27. marta i tada će Srbija zvanično saznati da li će svoje mečeve igrati u Letoniji, Poljskoj, Kipru ili Finskoj. Završnica, odnosno nokaut faza će se igrati u Rigi.

"Košarkaški Bogovi vas uvek gledaju. Samo budite iskreni prema sebi i svojim saigračima", rekao je jednom Nikola Jokić.

Nadamo se da je "košarkaškim Bogovima" dosta naših srebrnih i bronzanih medalja iako smo i na svaku od njih preponosni. Vreme je da poslednji ples Svetislava Pešića dobije zlatni sjaj i tako stavi tačku na post koji traje već preko dve decenije.