U Nišu ništa novo, Crvena zvezda i dalje vlada "jugom"

Eto, završen je još jedan Kup Radivoja Koraća. Ništa novo, titulu je ponovo odbranila Crvena zvezda, a Partizan je bio tako blizu da joj prekine niz. To bacanje Karlika Džonsa koje bi ga zacamentiralo u anale takmičenja, barem kao MVP finala, ako ništa drugo, ispostavilo se na kraju presudno u pobedi Zvezde, koja sa 11 "Žućkovih levica" u vitrini već, polako, počinje da gradi sve veću distancu nad gradskim rivalom (8).

Finale nam je dalo više nego što bi i prosečan sportski fan mogao da poželi. Ako bakljade u zatvorenom prostoru i fudbalska atmosfera nisu pridodali događaju, onda sigurno jesu dešavanja na parketu. Toga je bilo na pretek, a i ovih van terena, o kojima nećemo previše... Ako je verovati silnim "online" anketama uoči derbija, zvezdaška Srbija može da bude zadovoljna, mada nije pogrešno reći ni ova druga, jer je ovo finale zaista bilo vredno imena Radivoja Koraća.

Ako zanemarimo prostačke povike sa tribina, kojima nije mesto nigde, a kamo li na sportskim priredbama koje posećuju mlađi naraštaji, derbi je u potpunosti opravdao očekivanja. Visok intenzitet igre, uz veliki broj sitnih preokreta, pratio je derbi čitavim tokom, da bi se na kraju ipak radovali branioci trofeja. Dok su crveno-beli imali nekoliko (manjih) junaka sa Filipom Petruševim (18p) kao njihovim liderom, "parni valjak" imao je "samo" Karlika Džounsa u sedlu. Što, ispostavlja se, nije bilo dovoljno za pobedu, kao ni i njegova 34 poena. 

 

 

Kao i u gotovo svakom derbiju, detalji su odlučili. Jedan od njih svakako je bio onaj iz finiša regularnog toka, kada je predmetom sa tribina pogođen Karlik baš u momentima kada je izvodio ključno bacanje. Drugi imaju veze sa, npr, skromnim učinkom Duejna Vašingtona (4p, 2/8 iz igre, 0/4 za tri) čija mu je bleda partija obrisala onaj osmeh s lica što nije skidao tokom utakmice sa inferiornijim klincima iz Mege. Dok, ako baš hoćemo da tražimo alibi, onda moramo da spomenemo i onu grešku Sterlinga Brauna prilikom izvođenja lopte iz auta, kada je i stavljena tačka na meč.

Jednostavno, previše situacija u kojima je "izgubljena glava" (čitaj Pokuševski, Braun i Vašington), što je, iskusan tim poput Zvezde, koji cilja plej-of Evrolige ispred Reala, umeo da iskoristi. Da ne oduzmemo nešto od Zvezdinih stranaca, pošto su Kodi Miler Mekintejer i Ajzea Kenan bili zaista sjajni, ispostavlja se da je dublji domaći roster, bio ipak prednost Zvezde u ovom finalu. 

Obzirom da su bili na pragu poraza i da je trofej podignut (tek) posle produžetka, nezahvalno je bilo šta pričati, jer je pobeda lako mogla da ode u drugu stranu, a i naši argumenti zajedno sa njom. Međutim, činjenica je da su Filip Petrušev (18p), Nikola Kalinić (12p) i Miloš Teodosić (11p) bili jedni od predvodnika crveno-belih u ovom finalu, dok su, generalno, tokom čitavog turnira, Srbi odigrali ključne uloge.

 

Pod komandom Ognjena Dobrića Zvezda je odbila nalete borbenih Čačana, koji definitivno nisu došli u Niš sa belom zastavicom, dok su s izutetkom Kenana, samo još Petrušev i Nedović bili dvocifreni u tom četvrtfinalu. Drugačije nije bilo ni tokom susreta sa "panterima" kada su pored sjajnog Bolomboja, blistali Davidovac i Petrušev, koji je polufinale završio sa 22 poena. A, pored toga, tri dvocifrena igrača iz domaćeg pogona videli smo i u "večitom derbiju" sa Partizanom, gde su, na kraju, ipak nijanse odlučile.

Da je "parni valjak" imao možda kvalitetniji domaći roster, ili da su šansu umesto Vašingtona, dobili Isak Bonga/Brendon Dejvis - konkretnije figure u zaštiti reketa, možda bi slika bila drugačija na parketu sinoć. Možda se i ne bi igrao produžetak da je Partizan našao rešenje za ofanzivne skokove Zvezde i njenu unutrašnju igru. 

Ali, bolje da ostavimo to nagađanju i da ne umanjujemo uspeh Crvene zvezde.

Jedno je sigurno, činjenica je da Karlik nije mogao sam da povuče, dok je Vašington, moglo bi se reći, najviše razočarao. I to ne samo zbog skromnog učinka, nego zato što nije pristupio derbiju s istim intenzitetom kao kada je "hajpovao" "grobare" zbog borbenog stava sa Megom. Silni promašaji iz igre sigurno su kumovale i takvom pristupu. No dobro... Što kliše poslovica kaže, "biće dana za megdana", pa će sredinom aprila imati novu priliku da se revanšira Zvezdi. A, ko zna, možda kasnije i u plej-ofu Evrolige, ako sreća pogleda srpske klubove.

Sinoć to nije bilo dobro.