14. avgust i… Od kiše i blata, do "kraljice dvoranskih sportova"

Do Olimpijskih igara 2028. godine u Los Anđelesu ostale su nepune dve godine. Plamen će biti upaljen 14. jula 2028, a sportisti širom planete polako ulaze u završnu fazu olimpijskog ciklusa, tokom koje ih čekaju kvalifikacije, potera za normama i poslednja borba za mesto na najvećoj sportskoj pozornici.

Upravo je današnji datum, 14. avgust, na neobičan način duboko urezan u istoriju Olimpijskih igara.

Pre tačno deset godina, 14. avgusta 2016. u Riju, Jusein Bolt pobedio je na 100 metara u vremenu 9,81 i postao prvi čovek koji je olimpijsku "stotku" osvojio tri puta uzastopno: u Pekingu, Londonu i Riju. Nekoliko dana kasnije pobedio je i na 200 metara, a potom sa Jamajkom i u štafeti 4x100, dodatno učvrstivši status najvećeg sprintera kojeg je atletika videla.

Na današnji dan pre 67 godina rođen je i Irvin Medžik Džonson, olimpijski šampion iz Barselone 1992. i jedan od simbola prvog, a za mnoge i jedinog pravog američkog "Drim tima". Samo nekoliko meseci ranije svet je šokirao objavom da je HIV pozitivan, povukao se iz NBA lige, a onda se vratio na teren i sa Džordanom, Birdom, Barklijem i ostalim velikanima postao deo verovatno najčuvenije košarkaške ekipe ikada sastavljene.

Na ovaj dan završene su i prve posleratne Letnje olimpijske igre, održane u Londonu 1948. Posle dvanaest godina pauze i strahota Drugog svetskog rata, svet se ponovo okupio pod olimpijskim krugovima. Evropa je još živela sa posledicama rata i nestašicama, pa je London organizovao Igre skromnosti, bez raskoši koja će decenijama kasnije postati gotovo obavezni deo olimpijskog spektakla. Igre su trajale od 29. jula do 14. avgusta 1948.

Možda najneobičnije olimpijska priča u vezi sa ovim datumom odigrala se 12 godina ranije…

Na Igrama u Berlinu 1936, upravo 14. avgusta odigrano je prvo olimpijsko finale u košarci. Igre koje je nacistički režim želeo da pretvori u propagandnu nacizma i rasizma, ostale su upamćene i po prkosu tamnoputih sportista Džesija Ovensa, koji je sa četiri zlata postao njihov najveći sportski junak i zajedno sa drugim crnim američkim atletičarima naneo bolan udarac rasističkom mitu o arijevskoj superiornosti.

Košarkaško finale, međutim, gotovo ni po čemu nije ličilo na sport koji danas poznajemo.

Sjedinjene Američke Države i Kanada igrale su na otvorenom, po jakoj kiši, na terenu koji se pretvorio u blato. Lopta se teško odbijala, igrači su se klizali, uslovi su bili toliko loši da današnje košarkaške zvezde verovatno ne bi poverovale da gledaju finale Olimpijskih igara.

Amerikanci su pobedili "ubedljivo" 19:8 i postali prvi olimpijski šampioni u istoriji košarke. Na tribinama je bio i Džejms Nejsmit, čovek koji je 45 godina ranije izmislio igru i koji je u Berlinu mogao da vidi kako njegov sport prvi put deli olimpijske medalje.

Teško da je iko tog kišnog avgustovskog dana mogao da pretpostavi šta će uslediti. Da će nekoliko decenija kasnije košarka postati jedan od centralnih događaja Olimpijskih igara, a finale olimpijskog turnira jedan od najgledanijih događaja i obično poslednji čin spektakla.

Tako je praktično sve počelo pod obručima, po kiši i blatu.