Španija - apsolutni vladar svetskog fudbala

Španija je pokorila fudbalski svet. Olimpijskom i evropskom zlatu dodala je i ono najvrednije - svetsko. U finalu Mundijala ispisala je istoriju kao prva reprezentacija koja je u meču za titulu imala dvojicu startera mlađih od 20 godina. Na putu do trona primila je samo jedan gol, a finale dočekala u nizu od 37 utakmica bez poraza. Tu je sada i 38. Sve je ukazivalo na to da je došao trenutak da generacija o kojoj će se tek govoriti, dobije krunu koju je zaslužila.

I pre nego što je sudija Slavko Vinčić označio početak utakmice, Španija je delovala kao tim predodređen za vrh sveta. Takav utisak nije stvarao oreol favorita, već način na koji je igrala. Strpljivo, hrabro, organizovano i sa idejom u svakom dodiru sa loptom.

Kada aktuelnog svetskog šampiona ostaviš bez šuta u okvir gola tokom 120 minuta, svaki drugačiji ishod od tvoje pobede bio bi ravan nepravdi. Argentina je čekala jednu grešku, jedan odbitak, jedan trenutak koji bi mogao da promeni tok finala. Takva nada tinjala je do samog kraja, čak i posle gola Ferana Toresa.

Druga slika finala bila je nemoć i bes Argentine. Bez jasnog plana kako da zadrži loptu na protivničkoj polovini, bez igre koja bi ugrozila gol Unaija Simona, delovala je kao tim koji nije pronašao odgovor na špansku dominaciju. Razočaranje je kulminiralo ponašanjem pojedinih reprezentativaca posle utakmice, a posebno okretanjem leđa tokom dodele priznanja novim svetskim šampionima. U porazu se često najbolje vidi veličina jednog tima.

Ovo prvenstvo ušlo je u istoriju po mnogo čemu. Bilo je najgledanije ikada - gotovo sedam miliona ljudi pratilo ga je uživo sa tribina. Prvi put učestvovalo je 48 reprezentacija, a turnir je trajao rekordnih 39 dana. Ipak, brojke neće biti jedino po čemu ćemo ga pamtiti.

Pamtićemo ga i kao pozornicu sa koje su sišli Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi. Njihove suze govore više od hiljadu brojki. Govore da čak i najveći moraju da prepoznaju trenutak kada je vreme da se završi jedno poglavlje. Ali nose i još važniju poruku i uče nas da fudbal nikada nije bio igra pojedinaca. Velika imena mogu da odluče utakmice, ali najveće trofeje uvek osvaja tim.

Upravo je to ono što je Furija bila od prvog do poslednjeg dana. Tim bez slabog mesta, sa jasnom idejom, pobedničkim karakterom i kvalitetom koji je zavisio od samo od zajedništva.

Nekada je Španija bila svetska sila čije su se granice prostirale na više kontinenata. Danas njena najveća moć nije politička ni vojna. Ona se ogleda u načinu na koji igra fudbal. Posle evropske i olimpijske titule, osvojila je i svetsku, a teško je zamisliti ubedljiviji dokaz da danas postoji samo jedan apsolutni vladar fudbalskog sveta.