Od Istanbula do Budimpešte: Istoriju pišu najbolje ideje

Evropska sezona je završena, a tri različita finala donela su tri veoma slične priče. Priče o trenerima, projektima i klubovima koji su nagrađeni za veru u svoju ideju.

Sve je počelo u Istanbulu.

Tamo gde je Aston Vila postala tek 11. klub koji je uspeo da objedini trofeje nekadašnjeg Kupa šampiona i Kupa UEFA, odnosno današnje Lige šampiona i Lige Evrope. Možda to ne zvuči spektakularno kao nekada, ali dovoljno govori o veličini uspeha, posebno kada se zna kroz kakve je probleme klub iz Birmingema prolazio tokom prethodnog leta, pošto nije mogao da troši novac kao najveći konkurenti.

Ipak, još jednom se pokazalo da sistem često vredi više od skupih transfera. Na sve to, kada je na klupi čovek koji je sinonim za Ligu Evrope, trofej možda i nije iznenađenje.

Čim je postalo jasno da će Aston Vila igrati ovo takmičenje, znalo se i da je jedan od glavnih favorita. Unai Emeri je peti put osvojio Ligu Evrope i tako ponovo ostavio autogram u svom takmičenju, ali i ispunio obećanje koje je dao navijačima.

Istanbul je, dakle, doneo potvrdu veličine, a Lajpcig - bajku.

Grad u kojem je ispisana možda i najlepša priča sezone. Kristal Palas se tokom svojih 119 godina postojanja mnogo češće borio nego što je slavio. A onda je za samo 12 meseci osvojio tri trofeja, među kojima i evropski pehar!

Ali, put do njega nije bio nimalo lak.

Pre početka sezone otišao je najbolji igrač, Ebereči Eze. U januaru je klub ostao i bez kapitena, Marka Gejija, dok se govorilo i o odlasku Žan-Filipa Matete.

Tada je delovalo da će se Palas raspasti, ali umesto toga, postao je još jači. Mateta je ostao u Londonu i samo par meseci kasnije golom u finalu doneo najveću pobedu u istoriji kluba! Ipak, u centru svega bio je Oliver Glazner. Čovek koji je došao tiho i bez velikih obećanja, a otišao kao legenda kluba, idol navijača i simbol najvećeg uspeha.

Na kraju, vrhunac evropske sezone čekali smo u Budimpešti.

Godinama je Pari Sen Žermen pokušavao da pronađe prečicu do najvrednijeg pehara u klupskom fudbalu. Dolazili su najveći, menjali su se treneri, ali najbitnijeg trofeja nije bilo. A onda je PSŽ prestao da juri velika imena i postao tim!

Prvu Ligu šampiona osvojio je tek kada je odustao od ideje da se istorija može kupiti, a drugom uzastopnom titulom dokazao je da za istoriju nisu potrebna najveća imena, već najbolje ideje.

Parižani su tom pobedom nad Arsenalom sprečili Englesku da uradi ono što je Italija uspela 1990. godine. Tada su jedini put klubovi iz iste zemlje osvojili sva tri evropska pehara u jednoj sezoni. Milan je bio prvak Evrope, Juventus je osvojio Kup UEFA, a Sampdorija Kup kupova.

Ovoga puta istorija je ostala na korak.

Ipak, završnica evropske sezone je demantovala sve one priče o krahu engleskih klubova. Sećamo se naslova iz marta i priča o padu, ali odgovor je bio mnogo glasniji od te medijske buke. Aston Vila je osvojila Ligu Evrope, Kristal Palas Ligu konferencije, a Arsenal je bio na korak od Lige šampiona.

Na kraju, nije loše za ligu za koju su mnogi tvrdili da je doživela evropski debakl.