Istorijski gledano Lajpcig je bio grad kulture. U njemu se nalazi jedan od najstarijih univerziteta u Evropi. Nacionalna biblioteka Nemačke, među deset najvećih na svetskom nivou. Poznat je po brojnim kompozitorima, a u njemu je Johan Sebastijan Bah proveo poslednjih 27 godina života. Za one koji vole nešto drugačije, vredi pomenuti da se u Lajpcigu nalazi jedan od najboljih zooloških vrtova u Evropi. Međutim, kraj maja doneo je malo drugačiju notu u ovaj grad koji broji nešto više od 630.000 stanovnika. Daleko od toga da ovde fudbal nije popularan, naprotiv, ali nikada ranije nije bilo prilike da se baš u Lajpcigu odigra finale nekog evropskog takmičenja. Sve do sada.
Kristal Palas protiv Rajo Valjekana. Ne zvuči to na prvu loptu kao utakmica koja se ne propušta. Ne zvuči ni kao meč zbog kojeg će navijači oba kluba da preplave gradske ulice i učine kao da se sastaju timovi sa bogatom i dugom tradicijom u Evropi. Međutim, rešili su da nas demantuju. Pronalazili su razne načine da stignu do grada smeštenog u Saksoniji. Za pristalice Rajo Valjekana taj poduhvat je bio značajno teži zbog nedostatka direktne linije između Madrida i Lajpciga. Uprkos tome, došlo ih je više od 11.000! A pričamo o klubu koji ima 12.000 prodatih sezonskih ulaznica. Impresivno! Sa druge strane, London je prilično bliži, postoji direktan let i to na prvi pogled olakšava putovanje. Međutim, kada znate da ih je došlo oko 20.000, da dosta njih nije uspelo da dođe do ulaznice, onda vam je jasno koliko je ovo bilo značajno za oba kluba koja su jurila istorijski prvi pehar u evropskim okvirima.
Finale je pokazalo da Liga konferencije, ipak, ima smisao. Jer, za neke je ovo šansa da kreiraju priču koju bez pomenutog takmičenja možda ne bi mogli.
Utorak - veče uoči utakmice. Otišli smo u šetnju kako bismo osetili atmosferu i videli kako teku poslednje pripreme iz navijačkog ugla. Oformilo se zdravo rivalstvo između pristalica oba kluba uz one standardne "rasprave" oko toga ko će pobediti i ko će biti strelac odlučujućeg gola. Delovalo je da nema razloga za incidente. Ali, ipak ih je bilo. Grupa navijača Rajo Valjekana napala je grupu Engleza koji podržavaju Kristal Palas. Letele su stolice, flaše, čaše i sve što se moglo pokupiti iz kafića, a veliki broj policajaca sprečio je da to preraste u nešto mnogo ozbiljnije. I tu se sve zaustavilo. Od tada pa nadalje, sve je bilo mirno. Gotovo svi kafići i pabovi u centru Lajpciga (gde se i nalazila fan zona) bili su preplavljeni Englezima. Koliko god da su lokali posedovali točilica za pivo, deluje da bi bilo malo. Prosto, to je deo njihove navijačke kulture i to je jedan od preduslova za zauzimanje svih raspoloživih mesta u bašti kafića.
Sreda - dan utakmice. Ulice se zatvaraju, taksi je nemoguće dobiti. Jedine opcije za odlazak do "Red Bul arene" su tramvaj i šetnja. Optimizam i dobro raspoloženje među navijačima preneli su se i na tribine, gde je bilo vreme za dokazivanje - ko će biti glasniji i ko ima bolju koreografiju?! Obe su bile sjajne. Utisak je da je broj navijača na tribinama bio procentualno 60:40 u korist Kristal Palasa. Sjajan početak drugog poluvremena engleskog tima doneo je gol, koji je uprkos preostalom vremenu do kraja ubedio navijače kluba iz južnog dela Londona da je vreme za slavlje. Tako je i bilo. Sa jedne strane raspevani Englezi, sa druge se stekao utisak da su svi navijači Raja u suzama koje su u sebi sadržale i tugu i ponos. Nisu napuštali stadion, već su dugo aplaudirali fudbalerima svog tima i zahvalili im se na tome što su svi zajedno prošli kroz nešto što će se prepričavati.
Posle utakmice ulice Lajpciga bile su rezervisane za slavlje Engleza, a to je i te kako potrajalo. Međutim, finale je pokazalo da Liga konferencije ipak ima smisao. Jer, za neke je ovo šansa da kreiraju priču koju bez pomenutog takmičenja možda ne bi mogli. Za navijače Kristal Palasa ovaj trofej vredi kao da je ekipa šampion Evrope. Za pristalice Raja - bilo je to putovanje iz snova, posle kojeg uprkos porazu mogu da budu ponosni na tim iz predgrađa Madrida.
Preko Plzenja do Lugana Albert Rijera je svojom filozofijom do ludila doveo navijače Zvezde. Poslednji čin u Švajcarskoj je priča za sebe. Kako klub takvog renomea dozvoli da posle kontrole od 80. minuta dozvoli sebi da ponovi najtragičnije delove utakmice sa "Dosan Arene" u Plzenju krajem avgusta meseca
Ovosezonski učesnici Lige šampiona predstavili su nam se prethodne sedmice, a na red je došlo drugo po snazi kontinentalno klupsko takmičenje - Liga Evrope. Ukupno 36 učesnika i 22 države koje će imati predstavnika. Engleski klubovi uspostavili su dominaciju u poslednje dve sezone, a ako pogledamo prethodne 23 godine čak 17 pehara otišlo je u Španiju ili Englesku.
Kada u Beograd dolaze Real Madrid, Arsenal, Porto... Uvek ima onih "fudbalskih entuzijasta" koji bi pre da pogledaju protivnika nego svoj tim, ali četvrtak je bio dan rezervisan isključivo za Partizan. A, on je "partizanski" izgubio.
Posle pobede u Beogradu nije bio u potpunosti zadovoljan, a pred revanš poručio da "u svakom porazu ima nešto dobro, a u svakoj pobedi nešto loše". U 5:1 iz Plzenja ne postoji ništa dobro, a Rijera je tek na početku dugog procesa za koji će biti potrebno mnogo strpljenja u zvezdaškoj javnosti.
Golden State Warriorsi vrede približno 13,5 milijardi dolara. Za toliko novca moguće je kupiti neke od najvećih evropskih fudbalskih klubova, izgraditi nekoliko modernih stadiona i još uvek raspolagati milijardama.
U intervjuu za Bloomberg Adriju Hrkać govori o strategiji za američko tržište, ulasku sportskog producenta Petea Radovicha u vlasničku strukturu kompanije i razlozima zbog kojih Sofascore nije prodat.
Manchester City je uz finansijsku podršku Abu Dhabija mogao ubrzati gotovo svaki deo svog razvoja, dovesti bolje igrače, angažovati vrhunske trenere i izgraditi infrastrukturu.
Ovogodišnja fudbalska sezona donela je nekoliko promena u rasporedu pauza zbog utakmica reprezentacija. Ukupan broj nedelja u kojima su klupska takmičenja prekinuta smanjuje se sa šest na pet.
U Lajpcigu se očekuje utakmica u kojoj će detalji odlučivati o pobedniku. Oba tima prvi put igraju na teritoriji Nemačke, a motiv da se upišu u istoriju evropskog fudbala dodatno će podići tenziju.
Remi sa Kopenhagenom ostavlja Crvenu zvezdu u prostoru između onoga što želi da bude i onoga što je u ovom trenutku. Rezultat je jedno, način na koji se do njega dolazi nešto sasvim drugo, a odnos trenera prema igračima koji su godinama nosili klub posebna priča.
Partizan i Crvenu zvezdu očekuje deveti međusobni duel u Evroligi. Do sada su crno-beli bili nešto uspešniji i imaju pet pobeda. Ekipa Đoana Penjaroje je u seriji od tri poraza, a Ibona Navara od četiri pobede. Ipak, utisak je da su šanse jednake jer će se igrati pretežno pred Partizanovim navijačima.
Iako nas je UEFA ubeđivala da će promena formata doneti jače i bolje utakmice u Ligi šampiona, ne možemo da ne prokomentarišemo da to baš i nije tačno. U redu, želimo da gledamo mečeve poput onog sinoć iz Pariza, ali ubedljivi porazi Slovana teraju nas na razmišljanje šta se zapravo postiglo.
Prozori za osvajanje NBA titule se zatvaraju u različitim brzinama. Neki u tren oka, drugi se polako spuštaju, ostavljajući malu mogućnost povratka na vrh. U kojem su stadijumu Denver Nagetsi i da li je prozor zvanično zatvoren ćemo saznati ove sezone.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Ostavite komentar