Superliga na odmoru

Kad već nije šampionska pa čak, ni trka za izlazak u Evropu, neka nam je pravo uzbuđenje donela borba za opstanak u tek završenoj sezoni Superlige. Baš bih voleo da neko za nekoga sada posvedoči da je u julu prošle godine, makar i u šali, predvideo ovakav rasplet na dnu elite.

Bilo je i ranije sezona u čijim je poslednjim rundama odlučivano ko će (još) u niži rang, ali ova je baš donela priličnu dramu jer zaista verujem da niko van društva najboljih nije mogao da zamisli ekipu iz Bačke Topole. Da se razumemo, nije TSC simbol srpskog fudbalskog uspeha u prošlom veku, niti je imao bilo kakve zapažene rezultate decenijama unazad, ali je u prethodnih desetak godina išao isključivo uzlaznom putanjom.

Na tom je putu obezbedio istorijski plasman u elitu, a odmah potom i premijeru na međunarodnoj sceni. Dobio je novi stadion, naterao jednog od večitih rivala da mu gleda u leđa na tabeli pa dočekao i proleće u Evropi. Ali, očito je tu bilo i preskakanja nekih koraka što je, prilično neočekivano, vrlo brzo došlo na naplatu. Doveden je čak i garant opstanka u prethodnim godinama, gde god da je radio, ali ovoga puta ni šok terapija sa Tomislavom Sivićem na klupi nije dala rezultate.

Ponajviše od vodećih ljudi kluba zavisi da li će i kada Topolski Sportski Klub istaći ozbiljnu kandidaturu za povratak u Superligu, a u prvoj narednoj ozbiljne takmace u težnji da se "ugura" među 12 najboljih za sezonu 2027/28 imaće baš u onima sa kojima je sada skliznuo u Prvu ligu. Javor Matis je već napravio reset rastankom sa Radovanom Ćurčićem, koji je već dugi niz godina u klubu ili neposredno uz njega. Napredak je to učinio sa Sašom Mićovićem kada je već bilo jasno da neće obezbediti opstanak, kao i tim Spartaka Ždrepčeve krvi sa Savom Pavićevićem, mada je još otvoreno pitanje da li će on predvoditi Subotičane u drugom rangu.

Iz Fudbalskog saveza Srbije odmah po okončanju sezone stigla je potvrda da u ovoj takmičarskoj godini nije stigao nijedan dopis iz Evropske kuće fudbala u vezi sa sumnjivim rezultatom bilo koje utakmice u Superligi. I to je, valjda, potvrda da se srpski fudbal - možda sporo, ali ipak - kreće unapred. I to je, valjda, dovoljno da se u Partizanu i Novom Pazaru pogledaju u ogledalo i priznaju, pre svega, sebi gde su grešili u borbi sa Vojvodinom, odnosno Železničarom. I da se još jači vrate već u sledećoj sezoni.

A ona će početi 18. jula, u vreme trajanja godišnjih odmora i iščekivanja finala Svetskog prvenstva, i biće opet specifična. Roster od 14 klubova zaokružili su Mačva i Zemun, pa će se superligaški fudbal vratiti u Šabac, ali i Ub, jer je klub iz Gornje varoši prijavio da će kao domaćin igrati na stadionu "Dragan Džajić". Ponovo će četiri tima izgubiti status superligaša. Prvih šest posle preliminarne faze će se boriti u plej-ofu i odigraće čak šest utakmica manje nego li u ovoj tek završenoj sezoni, dok će učesnici plej-auta imati po dva meča više.

Nepopularna odluka doneta je u vezi sa bonus igračima, jer će taj status opet imati svi fudbaleri rođeni 2004. godine i mlađi, što znači da će mnogi na kraju sezone imati pune 23 godine zbog čega bi mnogo više trebalo da predstavljaju sadašnjost, a ne budućnost srpskog fudbala, što bi prefiks "bonus" trebalo da nagovesti. Nego, valjda će se neko setiti da granicu podigne do početka sezone. Valjalo bi da se to desi…