Flikova disciplina pobedila Realovu neozbiljnost

Došlo je vreme za analizu 95. sezone španske La lige. Ostale su još dve runde, ali na neka od najvažnijih pitanja imamo odgovor… Barselona je šampion drugi put u nizu. Španci su ponovo dobili dodatno mesto u Ligi šampiona, što je iskoristio Real Betis da se nađe u elitnom evropskom takmičenju prvi put od sezone 2005/06!

Real Sosijedad je četvrti put u istoriji osvojio Kup kralja, pa ćemo ga gledati u Ligi Evrope. Blistao je Viljareal sa Marselinom i deluje da će biti "Top 3" prvi put posle 18 godina. Na međunarodnoj sceni ćemo imati i Seltu koja je sa Klaudijom Hiraldesom, najmlađim trenerom u ligi, bila jedno od najprijatnijih iznenađenja, te kao gost pobedila i Atletiko i Real Madrid. Rajo Valjekano i dalje piše istoriju pošto je sa Injigom Perezom (koji je stariji od Hiraldesa samo mesec dana) stigao do finala Lige konferencije i ostvario najveći uspeh u istoriji kluba. A pritom rezultati u prvenstvu ne trpe, naprotiv. Borba za opstanak je jedna od najneizvesnijih ikada, jer se čak devet timova još uvek bori da zadrži status u elitnom društvu.

Međutim, često se priča svodi na to kako su izgledali Barselona i Real Madrid. Ove sezone - dva različita univerzuma. Ili bolje rečeno od druge polovine februara, pa do danas. Od tog trenutka pa do "El klasika" u maju, "kraljevski klub" je zabeležio samo pet ligaških pobeda. Katalonci su za to vreme imali svih 10! Konačan epilog bio je taj da je prvi put od 1932. godine u najvećoj utakmici španskog fudbala matematički potvrđen šampion. Hansi Flik je u svoje prve dve sezone u takmičenju oba puta podigao pehar i postao prvi još od Pepa Gvardiole kojem je to pošlo za rukom. A Barsa? Ona je osvojila 19. titulu u poslednjih 36 sezona. Dakle, govorimo o periodu od početka ere Johana Krojfa kao trenera ovog kluba, pa do danas.

Zbog čega je na tako dominantan način Barselona bila najbolja? Mnogo je razloga. Počevši od sistema koji je Flik uspostavio i rutina koje je uveo. Od onih, na prvi pogled, sitnih kao što je klupska uniforma prilikom dolaska na utakmicu, čestih timskih sastanaka i motivacionih govora, zabrane korišćenja telefona prilikom zajedničke večere, kažnjavanja igrača izostavljanjem iz startne postave zbog kašnjenja na sastanke i treninge (koliko god bili važni za ekipu), pa sve do načina na koji se fudbaleri zagrevaju pored aut linije… Napravljen je jasan sistem i odgovarajuća hijerarhija, uz bitnu napomenu da je značajan deo ekipe sastavljen od fudbalera iz "La Masije" koji se poznaju od detinjstva. Timska hemija bila je na izvanrednom nivou, a Flikova ekipa je karakter pokazala tako što je zabeležila najviše pobeda posle preokreta, ne samo u Španiji, već u Evropi. Pronalazila je rešenje za svaku situaciju i imala raznovrsnost, što se ogleda kroz 16 različitih strelaca u ovosezonskom izdanju La Lige. Sitnice su bile temelj za disciplinu. Disciplina za taktičke zamisli. Taktičke zamisli za kvalitetnu igru i rezultate.

A Real Madrid? Potpuno suprotno. Olako je "potrošen" Ćabi Alonso kao trener. Sistem koji je forsirao nije odgovarao najvećim zvezdama. Igrači su pobedili trenera. I to sopstvenog. Florentino Perez je kao prelazno rešenje video Alvara Arbelou. Nastao je potpuni haos. Do te mere da smo dobili tuču, rasprave i kontradiktorne izjave. Potpuni gubitak kontrole i nedisciplinu koja više nije mogla da se prikrije. Sve ono što ne priliči klubu koji se s razlogom naziva "kraljevskim"! Vreme je za resetovanje ekipe na fabrička podešavanja. Da li je Žoze Murinjo taj koji će pokrenuti mašineriju?! Neko mora, jer je za Real Madrid nedopustivo da u dve uzastopne sezone bude bez trofeja u Ligi šampiona, La ligi i Kupu kralja, a pritom dozvoli igračima takvu dozu neozbiljnosti u klubu koji je najtrofejniji u Evropi…