Derbi je uvek derbi

Posle mnogo vremena jedan okršaj Partizana i Crvene Zvezde nije izazivao mnogo pažnje i nije imao takmičarsku težinu, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, naročito u Aba ligi. Okej, ni prvi meč u regionalnoj ligi nije izazvao mnogo pažnje, da budemo do kraja iskreni, ali je opet bio prvi u tom takmičenju. Više je faktora bilo u igri da bi se stvorila takva atmosfera, pre svega jer "večiti" imaju višegodišnje licence Evrolige, pa šampion regionalnog takmičenja nema direktnu prohodnost u Evropu (ruku na srce, ni ranije nije ništa bilo zagarantovano). Drugo, znalo se i pre utakmice da su crveno-beli sigurno treći na tabeli, a da će Partizan verovatno završiti kao drugoplasiran, nevezano za ishod derbija. I treće, manje od 48 sati po završetku meča, Crvenu Zvezdu očekuje duel plej – ina Evrolige protiv Barselone.

Baš je taj treći faktor bio razlog da derbi dobije svoju karakterističnu predigru. Zvezda je tražila odlaganje, ili makar pomeranje duela za subotu, crno-beli nisu bili raspoloženi za to, a na kraju je i Aba liga odbila taj zahtev. Odlučio je Saša Obradović da izađe na teren sa gotovo najjačim timom, izuzev Džereda Batlera i Džoela Bolomboja. Sa druge strane, Penjaroja je posle gotovo dva meseca mogao da računa na najboljeg strelca - Dvejna Vašingtona.

Crvena Zvezda je bolje otvorila susret, povela 5:0, a kada je Partizan posle serije od sedam uzastopnih poena preokrenuo, ispostaviće se da više prednost nije ispuštao do kraja. Serijom 18-4 u drugoj deonici, domaćin se odlepio i kasnije došao do plus 19 u trećoj četvrtini. Crveno-beli su uspeli da se vrate na krilima Kartera i Monekea, a upravo je nigerijski košarkaš doneo potrebnu dozu energije u gostujućim redovima.

Zvezda je izgledala mlako i poprilično anemično, što je Partizan obilato koristio. Lakić je uvek tu da pokrene ekipu, Kalatis i Bonga su standardno davali doprinos u odbrani, a dogodilo se i jedno malo čudo - Dilan Osetkovski se bacio požrtvovano da spase jednu loptu! Nakon njega, videli smo i akrobatska bacanja Izaka i Nika, koji su podigli publiku na noge! Pritom su obojica uspela da asistiraju u situaciji kada su ležali na parketu. Gosti su odregovali tek kada je Čima vezao dve trojke, da bi na početku poslednje četvrtine došlo do ozbiljnih duela, i pomalo čarki, između Kalatisa i Miler Mekintajera. Strasti su se smirile kada su obojica sankcionisana tehničkom, ali je njihov okršaj dodatno razgalio navijače crno-belih. Odjednom smo dobili utakmicu, i to ne samo utakmicu, već pravi DERBI! Varničilo je na sve strane, ušlo se u nervozu, loše odluke, sve ono što obično najveća utakmica našeg sporta donosi. Dugo je u jednom trenutku na semaforu stajalo 69-64, pravile su se neverovatne greške, naročito u redovima Partizana. Ipak, u završnici su ostali smireni i preko Osetkovskog i Džonsa došli do pobede.

To drugo poluvreme, ili makar tih poslednjih 12-13 minuta su nam pokazali da je uvek bitno kada se sastaju crveno-beli i crno-beli. Iako su gosti došli na utakmicu sa idejom da se sačuvaju za Barselonu i ne povrede, a opet i da potencijalno iznenade. Želeli su da trijumfuju, pa još na terenu najvećeg rivala. Bio bi im to ozbiljan vetar u leđa pred nedelju odluke u Evroligi. Sa druge strane, Partizan nije želeo da propusti priliku da treći put ove sezone nanese poraz najvećem rivalu. Uspeli su u tome, i sada ulaze u čudan period, na koji nisu navikli. Imaće vremena da treniraju, bez igranja utakmica. Videćemo da li će im i koliko prijati, a ono što je izvesno, jeste da ćemo već u polufinalu Aba lige ponovo gledati duel "večitih". Tada će ulog biti mnogo veći, i ponovo ćemo dobiti okršaj kakav zaslužujemo i volimo. Mada, i ova prethodna dva abaligaška meča su nam, ipak, dala potvrdu konstataciji koja uvek važi - derbi je derbi, uvek, bez obzira na takmičarski značaj.