Podela sa svrhom

Podele u društvu su retko kada donosile bilo kakav prosperitet, čega su Srbi ne samo decenijama već i vekovima bili svedoci. Ranije su se delili na obrenovićevce i karađorđevićevce, potom na partizane i četnike, a evo već 80+ godina uglavnom na Zvezdaše i Partizanovce. I dok je ljudi, podela će neminovno biti, ali se čini da je jedna od boljih, ako ne i najbolja u poslednje vreme, načinjena u fudbalskoj Superligi Srbije.

Zašto? Zato što će od danas, nakon što se Superliga razdvoji na plej-of i plej-aut, velika većina narednih mečeva protiv rivala približno istog kvaliteta predstavljati važnu bitku u realizaciji sopstvene želje. Tek po koja utakmica neće imati takmičarski značaj jer su jedni previše odmakli na vrhu, a drugi, pak, preterano zaostali na dnu tabela. Svi oni između, kad god i gde god se budu sastajali, imaće za šta da se bore, a da to nisu samo ponos i čast.

Počnimo od vrha.

Tamo dileme gotovo da nema, iako je u smiraj prošle jeseni izgledalo da će se borba za naslov prvaka "zakuvati". Međutim, Crvena zvezda je u 2026. na maksimumu što Partizanu nije ostavilo ni promil šanse da se nada višegodišnjem prekidu posta. Ophrvan unutrašnjim trvenjem dve suprotstavljene strane - nije li to još jedna podela tamo gde je ne bi trebalo biti? - ne samo da je izgubio bitku sa večitim rivalom, već je skliznuo na treću poziciju. Za to velike zasluge ima i zahuktali novosadski "Ćiro", koji je svoje parno odelo zamenio najsavremenijim dizel motorom sa bar šest cilindara. I sada ljubomorno čuva vicešampionsko mesto.

Znam, nije lepo u sportu otpisati bilo koga dok teorija postoji, ali jasno je da je samo ona ostala Vojvodini (i Partizanu?) u borbi za šampionski naslov. Kao što se jedino u nju mogu uzdati fudbaleri Železničara i Novog Pazara u poteri za trećim mestom, koje sigurno vodi u Evropu sledeće sezone. Zato će se oni maksimalno fokusirati na svoju bitku: Pančevci da ostanu, a Pazarci da ih potisnu sa četvrte pozicije sa koje se može uskočiti u lokomotivu za evropsko predvorje. Naravno, pod uslovom da beogradski ili novosadski crveno-beli ne pokleknu pred prvoligašima i prigrabe trofej u nacionalnom Kupu.

Još zanimljivije moglo bi biti u borbi za superligaški opstanak. U njoj Napredak (gotovo da) nema nikakve mogućnosti, a na teoriju su svedene i šanse Spartaka. Tri tima su, u želji da na kraju sezone budu iznad crte razdvajanja, posegla za novim rešenjima na klupi. I dok je angažovanje Marka Neđića u Radničkom, pošto su Nišlijama milozvučne sirtaki note sa početka mandata Takisa Lemonisa vrlo brzo dosadile, stvarno novitet u Superligi, za ostale dve promene se to ne bi moglo reći.

Slavko Matić u Radničkom 1923 i posebno Tomislav Sivić u TSC-u su tako poznata lica u srpskom fudbalu da su i deca, a ne samo vrapci, odavno mogli da znaju da će obojica tu negde oko Uskrsa skinuti zimski plašt i ogrnuti prolećno odelo sa cvetnim dekorom. A da li će u njemu dočekati i spuštanje zavese, odlučivaće se i u Lučanima, Ivanjici i Loznici, gde je IMT ostao jedini gost u ulozi domaćina, nakon što se OFK Beograd iz Zaječara vratio na svoj Omladinski stadion.

Voz za sledeću sezonu Superlige, sa dva mesta manje, ušao je u stanicu. Karte su odštampane, a njihova konačna podela biće izvršena 24. maja. Do tada je, svaki korak možda ne zlata, ali svakako opstanka vredan.