Selektor Nemačke Jirgen Klop govorio je uoči utakmice sa Grčkom o kvalitetima ekipe Ivana Jovanovića, istakavši da prema grčkom timu ima veliko poštovanje.
Srpska teniserka Teodora Kostović plasirala se u finale čelendžera u Ankari, pošto je danas u polufinalu pobedila Ruskinju Polinu Jacenko rezultatom 7:5, 7:5 za sat i 54 minuta.
Frančesko Toti mogao je da napravi mnogo bogatiju trofejnu kolekciju da je tokom karijere prihvatao ponude najvećih evropskih klubova. Ipak, legenda Rome nikada nije želela da napusti klub kojem je ostala verna od početka do kraja karijere.
Sport bi trebalo da bude oličenje viteštva i pravde. Pretvorili smo ga u otelotvorenje prevare i personifikaciju nepravde. Zbog čega?
Zato što sport više ne veruje ni sebi. Ne veruje sudiji, ne veruje terenu, ne veruje semaforu, ne veruje kraju utakmice. Uvek postoji neko "ali". Neka žalba. Neki odbor. Neka komisija. Neko naknadno tumačenje koje će objasniti da ono što smo gledali zapravo nismo gledali. Da pobednik nije pobednik. Da trofej nije otišao u prave ruke. Da se istina ipak utvrđuje kasnije, iza zatvorenih vrata.
Slučaj Senegal - Maroko zato nije samo afrička fudbalska bruka. To je savršena slika današnjeg sporta. Senegal je odigrao finale, Senegal je pobedio 1:0, Senegal je podigao pehar. Tako je bilo na terenu. Tako je bilo pred sudijom. Tako je bilo pred svetom. A onda je CAF, šest nedelja kasnije, rešio da se pravi da se ništa od toga nije dogodilo i da titulu službenim rezultatom 3:0 dodeli Maroku. Formalno, pozvao se na pravilnik i na to da je Senegal ranije napustio teren. Suštinski, zgazio je samu ideju sportskog raspleta.
Jer, ako je Senegal tim činom već izgubio utakmicu, zašto meč nije odmah prekinut? Zašto je sudija u Rabatu dozvolio da se igra nastavi? Zašto su odigrani produžeci? Zašto je Senegal smeo da postigne gol i postane šampion? I kako nešto može da bude važeće te večeri, a nevažeće šest nedelja kasnije?
Sport ne ubija samo prevara. Ubija ga i zakasnela pravda. Ubija ga trenutak u kojem više ne verujemo ni onome što smo gledali uživo, ni onome što je sudija pustio, ni onome što je semafor pokazao.
Moj stav je jednostavan: Senegal je pobedio. Kraj. Sve posle toga je naknadno silovanje utakmice. Nije ni prvi ni poslednji put da pravila postoje samo da bi se iz fioke izvukla onda kada nekome zatrebaju. Sport je prepun takvih primera. Pravila se krše dok traje meč, tumače se rastegljivo kad je zgodno, a onda odjednom postanu sveto pismo tek kada treba opravdati odluku koju niko nema hrabrosti da donese na vreme.
Upravo zato je reakcija bila tako burna. Senegal je odluku nazvao neprihvatljivom i najavio žalbu Sudu za sportsku arbitražu, dok su veliki svetski mediji presudu uglavnom opisivali kao presedansku, kontroverznu i pogubnu po poverenje u institucije. Retko kada se toliki broj ozbiljnih medija nađe na sličnoj liniji. Ovog puta jesu, jer je pređena granica koju sport teško može da preživi bez posledica: granica između greške i naknadnog prekrajanja onoga što se već dogodilo.
Srbi vrlo dobro znaju kako izgleda kada te sport ostavi bez pravde. Milorad Čavić je to osetio u Pekingu 2008. Njegova trka sa Majklom Felpsom ostala je jedna od najspornijih završnica u istoriji plivanja. Čavić je bio nadomak zlata, nacija je već slavila, jasno se videlo da je prvi stigao do cilja, ali semafor je rekao da je Felps bio brži za jednu stotinku. Jednu. Dovoljno malo da i danas izaziva sumnju, gorčinu i osećaj da sport ne nagradi uvek onoga ko je to najviše zaslužio.
I tu dolazimo do suštine. Sport ne ubija samo prevara. Ubija ga i zakasnela pravda. Ubija ga trenutak u kojem više ne verujemo ni onome što smo gledali uživo, ni onome što je sudija pustio, ni onome što je semafor pokazao. Kada trofej promeni vlasnika pošto se ugase reflektori, sport više nije viteški obračun najboljih. Postaje hladna rasprava činovnika o tome ko je smeo da pobedi.
A sport koji pobednika traži posle poslednjeg zvižduka više nije sport. To je samo loše vođena predstava.
Selektor Nemačke Jirgen Klop govorio je uoči utakmice sa Grčkom o kvalitetima ekipe Ivana Jovanovića, istakavši da prema grčkom timu ima veliko poštovanje.
Srpska teniserka Teodora Kostović plasirala se u finale čelendžera u Ankari, pošto je danas u polufinalu pobedila Ruskinju Polinu Jacenko rezultatom 7:5, 7:5 za sat i 54 minuta.
Frančesko Toti mogao je da napravi mnogo bogatiju trofejnu kolekciju da je tokom karijere prihvatao ponude najvećih evropskih klubova. Ipak, legenda Rome nikada nije želela da napusti klub kojem je ostala verna od početka do kraja karijere.
Povreda se dogodila neposredno pre isteka prvog sata igre, upravo nakon što je Mbape postigao vodeći gol i tako na najbolji način obeležio početak mandata Zinedina Zidana na klupi Francuske. Napadač je primio loptu na levoj strani kaznenog prostora, šutirao i zatresao mrežu, ali je tokom samog udarca osetio bol u levoj nozi, kojom se oslanjao prilikom šuta.
"Orlovi" će danas nastaviti pripreme za drugi meč septembarskog ciklusa. Zvanična konferencija za medije zakazana je za 13.30 časova u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, dok će zvanični trening početi u 16.00 časova.
Predstojeća odluka arbitražnog suda biće konačna. CAS može potvrditi odluku CAF i ostaviti titulu Maroku ili usvojiti žalbu Senegala i priznati rezultat ostvaren na terenu.
Daniel Levy proveo je 25 godina pretvarajući Tottenham Hotspur u jedan od najvećih fudbalskih klubova u Engleskoj, pre nego što je iznenada smenjen.Više od milijardu dolara trebalo je da završi na njegovom računu nakon prodaje vlasničkog udela u londonskom klubu. Umesto toga, novac još nije stigao.
Milijarder može da kupi fudbalski klub, izgradi mu stadion i trening-centar i napravi globalnu komercijalnu mrežu, ali kad poželi da nekoliko stotina miliona evra svog kapitala pretvori u novi tim, stvari postaju znatno komplikovanije.
Nastup američke reprezentacije pokrenuo je u SAD raspravu o omladinskom fudbalu, gde je sistem u kojem roditelji plaćaju učešće u klubovima u oštroj suprotnosti sa državnim subvencijama i profesionalnim akademijama fudbalskih klubova u Evropi i drugim delovima sveta.
Veljko Paunović je dugo čekao priliku da postane selektor Srbije. Kada ju je konačno dobio, očekivalo se da neće biti promenjeno samo ime na klupi, već i nešto u samoj reprezentaciji.
Kažu da je svaki početak težak pa se to može reći za start Crvene zvezde u Evroligi. Duel protiv Žalgirisa doneo je poraz i nešto više pitanja nego odgovora. Zvezda je pokazala da poseduje priličan kvalitet jer igra je bila daleko od idealne a rezultat bio tesan protiv ozbiljnog rivala.
Nekada je najteži deo svakog puta upravo prvi korak. Ne zato što je najzahtevniji, već zato što posle svega što mu je prethodilo taj korak mora da pokaže da li uopšte vodi negde. Za reprezentaciju Srbije večeras počinje takav put.
Tačno četiri meseca nakon što je Olimpijakos osvojio titulu evropskog prvaka - i to na parketu svog najljućeg rivala - u Sofiji i Dubaiju biće podbačene prve lopte u sezoni Evrolige 2026/27.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Misper Apawu
Ostavite komentar