Krpić je rođen 3. jula 2003. godine u Vrbasu, a fudbalski put započeo je u mlađim kategorijama TSC-a iz Bačke Topole. Nosio je i dres Voždovca, a danas igra za Đer.
Planirana druga utakmica, koja je trebalo da bude odigrana 31. marta protiv Japana, otkazana je nakon što je Fudbalski savez Japana doneo odluku o prekidu evropske turneje.
Sport bi trebalo da bude oličenje viteštva i pravde. Pretvorili smo ga u otelotvorenje prevare i personifikaciju nepravde. Zbog čega?
Zato što sport više ne veruje ni sebi. Ne veruje sudiji, ne veruje terenu, ne veruje semaforu, ne veruje kraju utakmice. Uvek postoji neko "ali". Neka žalba. Neki odbor. Neka komisija. Neko naknadno tumačenje koje će objasniti da ono što smo gledali zapravo nismo gledali. Da pobednik nije pobednik. Da trofej nije otišao u prave ruke. Da se istina ipak utvrđuje kasnije, iza zatvorenih vrata.
Slučaj Senegal - Maroko zato nije samo afrička fudbalska bruka. To je savršena slika današnjeg sporta. Senegal je odigrao finale, Senegal je pobedio 1:0, Senegal je podigao pehar. Tako je bilo na terenu. Tako je bilo pred sudijom. Tako je bilo pred svetom. A onda je CAF, šest nedelja kasnije, rešio da se pravi da se ništa od toga nije dogodilo i da titulu službenim rezultatom 3:0 dodeli Maroku. Formalno, pozvao se na pravilnik i na to da je Senegal ranije napustio teren. Suštinski, zgazio je samu ideju sportskog raspleta.
Jer, ako je Senegal tim činom već izgubio utakmicu, zašto meč nije odmah prekinut? Zašto je sudija u Rabatu dozvolio da se igra nastavi? Zašto su odigrani produžeci? Zašto je Senegal smeo da postigne gol i postane šampion? I kako nešto može da bude važeće te večeri, a nevažeće šest nedelja kasnije?
Sport ne ubija samo prevara. Ubija ga i zakasnela pravda. Ubija ga trenutak u kojem više ne verujemo ni onome što smo gledali uživo, ni onome što je sudija pustio, ni onome što je semafor pokazao.
Moj stav je jednostavan: Senegal je pobedio. Kraj. Sve posle toga je naknadno silovanje utakmice. Nije ni prvi ni poslednji put da pravila postoje samo da bi se iz fioke izvukla onda kada nekome zatrebaju. Sport je prepun takvih primera. Pravila se krše dok traje meč, tumače se rastegljivo kad je zgodno, a onda odjednom postanu sveto pismo tek kada treba opravdati odluku koju niko nema hrabrosti da donese na vreme.
Upravo zato je reakcija bila tako burna. Senegal je odluku nazvao neprihvatljivom i najavio žalbu Sudu za sportsku arbitražu, dok su veliki svetski mediji presudu uglavnom opisivali kao presedansku, kontroverznu i pogubnu po poverenje u institucije. Retko kada se toliki broj ozbiljnih medija nađe na sličnoj liniji. Ovog puta jesu, jer je pređena granica koju sport teško može da preživi bez posledica: granica između greške i naknadnog prekrajanja onoga što se već dogodilo.
Srbi vrlo dobro znaju kako izgleda kada te sport ostavi bez pravde. Milorad Čavić je to osetio u Pekingu 2008. Njegova trka sa Majklom Felpsom ostala je jedna od najspornijih završnica u istoriji plivanja. Čavić je bio nadomak zlata, nacija je već slavila, jasno se videlo da je prvi stigao do cilja, ali semafor je rekao da je Felps bio brži za jednu stotinku. Jednu. Dovoljno malo da i danas izaziva sumnju, gorčinu i osećaj da sport ne nagradi uvek onoga ko je to najviše zaslužio.
I tu dolazimo do suštine. Sport ne ubija samo prevara. Ubija ga i zakasnela pravda. Ubija ga trenutak u kojem više ne verujemo ni onome što smo gledali uživo, ni onome što je sudija pustio, ni onome što je semafor pokazao. Kada trofej promeni vlasnika pošto se ugase reflektori, sport više nije viteški obračun najboljih. Postaje hladna rasprava činovnika o tome ko je smeo da pobedi.
A sport koji pobednika traži posle poslednjeg zvižduka više nije sport. To je samo loše vođena predstava.
Krpić je rođen 3. jula 2003. godine u Vrbasu, a fudbalski put započeo je u mlađim kategorijama TSC-a iz Bačke Topole. Nosio je i dres Voždovca, a danas igra za Đer.
Planirana druga utakmica, koja je trebalo da bude odigrana 31. marta protiv Japana, otkazana je nakon što je Fudbalski savez Japana doneo odluku o prekidu evropske turneje.
Zvezda, s druge strane, stiže u Atinu sa dozom opreza i bez Ebuke Izundua, koji je zbog problema sa istegnućem ostao u Beogradu. Stručni štab nije želeo da rizikuje u osetljivoj fazi sezone, računajući da će centar biti spreman za naredne izazove u duplom kolu.
Završnica takmičenja biće odigrana u Istanbul, gde je finale zakazano za 20. maj 2026. godine na stadionu Bešiktaš park. Polufinalni susreti igraju se 30. aprila i 7. maja.
Fabrizio Romano nije samo sportski novinar. On je danas jedan od najuticajnijih digitalnih novinara na svetu i verovatno najpoznatiji insider u fudbalskom biznisu.
Multi-club ownership (MCO) poslednjih godina postao je jedan od najvažnijih poslovnih modela u fudbalu. Ideja je relativno jednostavna: isti investitor, fond ili poslovna grupa kontroliše više klubova istovremeno, često u različitim ligama i državama. Umesto jednog kluba kao izolovane investicije, vlasnici grade mrežu klubova koji funkcionišu kao povezan sistem.
Formula 1 u 2026. ulazi kao proizvod koji istovremeno želi biti moderniji i kontrolisaniji: moderniji, jer nova pravila guraju sport prema elektrifikaciji, održivim gorivima i tehnologiji koju proizvođači mogu prodati kao relevantnu za drumsku industriju.
Jedan od najtrofejnijih sportista u istoriji srpskog sporta, Filip Filipović, gotovo dve decenije bio je simbol dominacije Srbije u bazenu. Danas, međutim, o vaterpolu govori iz drugačije perspektive.
Pre bilo kakve kritike i nipodaštavanja, zaista treba pohvaliti ovo ostvarenje Bema Adebaja. Postao je 11. igrača ikada koji je postigao makar 70 poena na utakmici, peti igrač u poslednjih 30 sezona sa barem 30 poena u jednoj četvrtini i na sve to je oborio nekoliko rekorda franšize.
Trener iz Terase radi u tišini i uspeo je pospremi nered u kući koja je delovala da će se srušiti kao kula od karata. Ko zna, možda će se u nekom narednom periodu u crno-belim buticima naći majice sa sloganom "Partizan de Terrassa".
U rodnoj Bolonji seo je u karting još kad je imao dve godine. Italijanski mediji pisali su o njemu kad je napunio pet, oduševljeni talentom pokazanim u Forliju, prepričavajući da je nastavljao da vozi i kad bi karirana zastava označila kraj trke.
Indijan Vels je pokazao da se u vrhu tenisa nijedna dominacija ne može uzeti zdravo za gotovo - ovo je tek prvi Masters, mnogi bi se kladili da će finale Siner - Alkaraz stići ranije, a posle tri meseca još ga nismo videli. Možda ga bude za desetak dana na Floridi.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Misper Apawu
Ostavite komentar