Kristijano Ronaldo - gladijator čija glad ne prolazi

Postoje sportisti koji pobeđuju jer su talentovani. Postoje oni koji pobeđuju jer su vredni. A, onda postoji mala, gotovo mitska grupa ljudi koja pobeđuje jer ne zna drugačije. Kristijano Ronaldo pripada upravo toj grupi.

U istoriji sporta takvih takmičara nema mnogo. Majkl Džordan je mrzeo poraz više nego što je voleo pobedu. Muhamed Ali je svaki meč pretvarao u ličnu bitku ega, ponosa i sudbine. Novak Đoković i dalje juri lopticu kao da mu je prvi Grend slem, a ne da ih je u vitrinama naslagao čak 24. To su ljudi koje ne pokreće nagrada, već glad za uspesima. U njima gori ta vatra koja je neugasiva.

Ronaldo je danas bogat čovek, možda bogatiji nego što je ikada sanjao kao dečak sa Madeire. Ima ugovor od skoro 500.000 evra dnevno, ima status ikone, ima moć. Ipak, ništa od toga nije dovoljno da utiša tu njegovu sportsku glad. Gol mora da se postigne. Rekord mora da se obori. Titula mora da se osvoji. U protivnom - nešto nije u redu.

Zato njegova frustracija u Saudijskoj Arabiji nije hir razmažene zvezde, već logična reakcija vrhunskog takmičara. Kada investicioni fond, koji upravlja ligom, otvoreno favorizuje Al Hilal - boljim igračima, boljim uslovima, jačom podrškom - Ronaldo to ne vidi kao političku ili finansijsku odluku. On to vidi kao nepravdu u areni.

A za njega, fudbal je uvek bio arena.

Kristijano nikada nije bio umetnik kao Lionel Mesi. Njegova igra nije poezija, već ratnička proza. Svaki sprint je izjava. Svaki gol je dokaz. Svaki gest frustracije govori isto: ja sam ovde da pobeđujem, ne da učestvujem.

U tom smislu, Ronaldo je bliži Džordanu nego bilo kom fudbaleru. Džordan je tražio konflikt kako bi bio bolji. Nije "Leteći Majk" priznavao ni bolest. Osvojio je NBA ligu protiv Jute u finalu 1997. godine, koja je dobila i svoje ime "Flu gejm". Imao je trovanje, jedva je stajao na nogama, ali je ubacio 38 poena, doneo pobedu, kasnije i titulu. A, pri svakom izlasku sa terena padao je na stolicu od iscrpljenosti, a zatim po ulasku na parket igrao kao da sutra ne postoji. I na kraju rekao: pobeda nema cenu...

Ronaldo je isti takav, iako je napunio 41 godinu on uvek reaguje kao gladijator u areni - instinktivno. Ako oseća da mu se put ka trofeju zatvara izvan terena - on neće ćutati. Nikada nije.

I možda baš zato, bez obzira na godine, ligu, ili konto u banci, Kristijano Ronaldo ostaje ono što je oduvek bio: jedan od najvećih takmičara u istoriji sporta. Ne zato što uvek pobeđuje - već zato što poraz nikada ne prihvata kao normalno stanje.

Glad ne prolazi. Kod velikih - ona samo menja oblik.