Triskaidekafobija, srećne čarape, piletina na sto načina...

Sportisti nisu ništa bolji od drugih običnih smrtnika u sujevernim ponašanjima i iracionalnim uverenjima. 

Ma koliko bili uspešni, plaćeni, moćni i uticajni sportisti su na kraju dana samo ljudi, satkani od krvi i mesa, vrlina i mana, sa dobrim i lošim fazama u životu... Poput mnogih običnih smrtnika, spremni na sve da bi bili bolji od drugih i pobedili, pa makar to uključivalo nedozvoljene rabote. U njihovom slučaju, dopingovanje, podmićivanje, pa i povređivanje rivala, kupovina naklonosti sudija, sportskih funkcionera ili organizacija. 

U istu svrhu, nemali broj njih izmišlja lične rituale i pravila, slepo se držeći sujevernih trivija. Iracionalnog ubeđenja da im baš one donose željene rezultate, odnosno da bi ih svako njihovo remećenje ili kršenje moglo koštati istih. Pojedinci, recimo, nisu imuni na opšteprihvaćenu mantru o baksuznom petku 13, čije poreklo, u nekim tumačenjima, datira još od Tajne večere i Jude Iskariotskog kao 13. apostola za stolom, kasnije izdatog i razapetog, Isusa Hrista. 

Najdrastičniji i najčuveniji primer takve verzije straha od broja 13, stručno nazvanog triskaidekafobija, predstavlja odbijanje legendarnog kvoterbeka Njujork Džetsa, Džoa Namata, da jednom prilikom leti avionom na utakmicu zakazanu baš na taj datum. Španski motociklista Anhel Nijeto nije imao problem s vožnjama na petak 13, ali se toliko klonio trinaestice da ga je poznatim učinila izjava "Pobedio sam na 12+1 trku".

U srodnoj trkačkoj jurnjavi enormnih brzina - Formuli 1 jedno vreme nisu postojali bolidi s najomraženijim brojem, zbog verovanja da su prečica do nesreća na stazi, dok je izbegavanje sportskih dresova sa trinaesticom na poleđini najpopularnija mejnstrim praksa. Nasuprot njoj postoji čitava lepeza bizarnih običaja sportista, čak i među onima planetarnih veličina. 

Američka teniserka Serena Vilijams ostaće upamćena, pre svega, kao šampionka čak 23 Grend slema, ali i po priči njenih fantastičnih dostignuća na turnirima WTA 2000 kategorije o nošenju i nepranju "srećnih" čarapa od prvog do poslednjeg meča. Njen zemljak, legendarni košarkaš Majkl Džordan, harao je svojevremeno pod NBA obručima, a deo svojih uspeha pripisivao je nošenju taličnog dresa Univerziteta Severna Karolina, u kom je uzeo prvu titulu u karijeri, zbog čega je njegov šorts bio duži od ostalih.

Što je pero laka kategorija u odnosu na slučaj člana bejzbol Kuće slavnih, Vejda Bogsa, to jest njegovu naviku da pred svaki meč jede isključivo piletinu. Ili to što je radio čuveni teniser Rafael Nadal, jer je pre svakog meča, postavljao svoje dve flašice vode tako da etikete budu okrenute ka terenu i dijagonalno jedna u odnosu na drugu. Bivši golman Liverpula, Pepe Reina, morao je pre pre svake utakmice morao da napuni rezervoar svog automobila na istoj benzinskoj pumpi.

Kanadski olimpijski plivač Santo Kondoreli pokazivao je srednji prst svom ocu u publici, pre svake trke, a on mu uzvraćao ponavljajućim signalom. Bivši UFC šampion, Mačida, svako je jutro pio sopstveni urin, a nekadašnji bejzbol igrač Turk Vendel je između ininga morao da opere zube, plus je tokom igre nosio ogrlicu napravljenu od zuba životinja koje je sam ulovio...

Ludo, luđe, najluđe.