"Bubamaro", let, let...

E, sad da vidimo gde ste bili i šta ste radili ovog januara. Istina, Crvena zvezda se već predstavila ne samo domaćoj već čitavoj evropskoj javnosti i to u vrlo dobrom svetlu, ali će ostalih 15 srpskih superligaša ovog vikenda prvi put u 2026. igrati takmičarske mečeve.

Znam, sada će svi reći da je apsolutno nevažno kakvi su rezultati ostvarivani u Turskoj na pripremama. Čak će neki na tome toliko insistirati da ti dođe da se zapitaš: "Pa, zašto ste onda išli na taj dalek’ put!?" Činjenica je, tu nema dileme, da će sećanje na sve njih okopniti, ako već nije, kao sneg u januaru godinama unazad. Nadam se da su bar, svi odreda, sa sobom u kofere iz Antalije i okoline, uz rahat lokume i ine đakonije, spakovali još nešto. Igru, recimo.

Igru, koja će vratiti ljubitelje fudbala na tribine naših nikad bolje pripremljenih stadiona, ne tamo od 1. maja, niti od proleća. Ne ni od sledećeg kola, niti od sutra. Nego od danas kada će se u Kruševcu i Kragujevcu, a nešto kasnije i u Beogradu i Pančevu, zavrteti "bubamara". Nekad se i ona u ovo vreme u drečavo narandžastom dezenu probijala kroz sneg. I blato. Sad je dobro da nema nijednog od tih usporavajućih faktora, jer koliko god pojedini dušebrižnici to ne žele da priznaju, javio se tračak neizvesnosti u srpskoj Superligi. Što je super, kako joj i samo ime kaže.

Za to je najslužniji Partizan, jesenji prvak bez krune, koji je na elanu mladosti stigao do vrha, a sada na krilima starosti želi tu i da ostane. Istina, trio zimskih novajlija nema zajedno ni 100 godina (čitaj: ima 99), a prvi i jedini zadatak biće mu da pomogne u očuvanju koraka prednosti u odnosu na večitog rivala. Koraka, koji je mali za čovečanstvo, ali je za crno-bele kao Velika Rudoka lično. Da ne napišem Mont Everest.

Jer, on tamo nije bio, evo, devetu godinu zaredom. Baš toliko se sa njega šepuri Crvena zvezda, satkana od domaćih kreativaca i inostranih fajtera. Ili obratno, kako kad, ali uvek dobro izbalansirana u svim linijama tima. Sa novim-starim trenerom će, bar u februaru, igrati na tri fronta zbog čega joj je potrebna i širina i dubina. Ne samo na terenu, već i na klupi, da joj se ne bi desilo da posle derbija bude u još većem minusu. Iako će napolju, očekivano, biti sve toplije.

Treći takmac u šampionskoj trci, bar neko vreme i bar na papiru, biće Vojvodina. I tu priča sa njom i počinje i završava se još od 1989. Teško je poverovati u demanti baš ove sezone. Svi ostali će voditi, čini se, mnogo više bitaka sa samim sobom nego li sa rivalima. Nekima će to, možda, biti dovoljno da uskoče u zadnji vagon evropskog voza, iz koga se po običaju ispada još tokom leta. Drugima će mesto u plej-ofu doneti radost i satisfakciju, a treći će opstanak u eliti slaviti još i više. Uz trubače i pečenje, razume se.

Pred skraćenje lige sa 16 na 14 timova može se, sa ili bez argumenata, raspravljati o tome koja će četiri tima izgubiti status superligaša. Čini se da je ovog trenutka od toga mnogo sigurnije da će ga sačuvati onaj kome se, negde u aprilu ili početkom maja, kao Mesija ukaže – Tomislav Sivić. Glavom i bradom. I (sa) naočarima.