Povratak u detinjstvo

Kada se nešto ponavlja iz godine u godinu, a ne postane monotono i dosadno već se konstantno razvija i napreduje - znači da vredi. Kada, pritom, neko (ili nešto) proslavlja svoj 74. rođendan na identičan način kao i svaki prethodni, a opet dobije potvrdu da će svi gosti biti na istom mestu i za 12 meseci, onda znači da je to tradicija koja vredi.

Objašnjavati sada onima koji su rođeni u 21. veku osećaj u stomaku kada se na televizijskom ekranu kolor prijemnika zavrti šareni krug Eurovisiona, uz dobro poznatu melodiju, bilo bi iluzorno iz više razloga. Možda je najjači utisak taj da mnogi od njih ne shvataju kako smo živeli bez repriza u svakom trenutku i na svakom koraku - i to ne na "kutiji u ćošku" već na telefonu u ruci, i da je baš zbog bilo nekih stvari koje nismo smeli da propustimo. A turneja "Četiri skakaonice" bila je jedna od njih.

Baš zbog nje znali smo da se okupimo u toplini porodičnog doma, tamo negde posle ručka počev od 29. decembra pa zaključno sa 06. januarom sledeće godine, i svaku ispratimo gotovo u jednom dahu. Shodno tome da su domaćini nemački (Garmiš-Partenkirhen i Oberstdorf) i austrijski gradovi (Insbruk i Bišofshofen), potpuno je jasno što smo se, za početak, najviše divili uspesima Ditera Tome i Jensa Vajsfloga, a onda kasnije i Rajnharda Švarcenbergera i Andreasa Goldbergera, koji je zbog afere "kokain" na nekoliko dana čak bio i naš. Jugosloven.

Na početku aktuelnog veka sa nevericom smo pratili dostignuće Svena Hanavalda, prvog od trojice koji je u jednom izdanju novogodišnje turneje pobedio na svakoj od četiri skakaonice – Šatenberg, Olimpijaska, Bergizel i Pol Auserlajtner. Njegov uspeh su 16, odnosno 17 godina kasnije ponovili Kamil Stoh i Rjoju Kobajaši, koji bi tim putem mogao da krene i ove sezone.

Međutim, kvalifikacije u Oberstdorfu pokazale su da je Domen Prevc u izvanrednoj formi. Slovenac je sa lakoćom leteo 139,5 metara čime je potvrdio ovosezonsku dominaciju u Svetskom kupu. Protiv sebe, osim Japanca, branioca titule Danijela Čofeniga, Filipa Rajmunda i ostalih imaće i – tradiciju. Već šest sezona u nizu, baš od prve titule Kobajašija, nije se dogodilo da „Zlatnog orla“ u Bišofshofenu podigne nosilac žute majice.

Konačan rasplet znaćemo na Badnji dan, otprilike u vreme kada se grejana rakija bude služila nakon paljenja badnjaka na trgovima širom Srbije. Konflikt dvostrukog privlačenja, nema sumnje, postoji, ali verujem da će pripadnici srednje (da ne kažem: moje) generacije znati da izaberu. I da, možda, iskoriste tu priliku da svojim naslednicima usade ljubav prema onome što je bio neizostavni deo njihovog odrastanja, jer neke tradicije ne postoje da bi se rušile.

Boksing dej ste nam ukrali, a niste nas ni pitali. Turneju Četiri skakaonice vam ne damo!