Posle kiše uvek dođe sunce

"Tri decenije živim u Engleskoj, kako da propustim prvu utakmicu Srbije na Vembliju", rekao mi je prijatelj koji živi u Londonu, u okruženju naših ljudi koji su prošle nedelje došli da podrže reprezentaciju.

Nemam dilemu da je na te ljude uticao, pre svega, pristup Veljka Paunovića od trenutka kada se vratio u Savez. Čak sam siguran da niko od naših navijača, a bilo ih je među 74 hiljade ljudi tog kišnog četvrtka na Vembliju, rezultatski ništa nije očekivalo. Ali su dobili ono zbog čega su došli. Pristup, želju i ideju.

Paunović nije odradio protokolarni trening na Vembliju. Odlučio se da u miru, pre puta, to učini u Pazovi i na taj način dobije jedan ozbiljniji trening više. Nova energija se osetila na terenu, a drugo poluvreme u zapadnom delu britanske prestonice je putokaz. Ulaz u igru siguran kroz pas, bez obzira na presing rivala, odbrana prekida, šanse, a bilo ih je tri odlične protiv selekcije koja nije primila gol u kvalifikacijama i jasan plan kako napasti jednu od najboljih reprezentacija na svetu.

Da, ima i do toga da su se Englezi uveliko kvalifikovali, ali Tuhel se nije odlučio za rezerviste, već za Kejna, Rajsa, Sahu, Andersona, Rodžersa.. Poslednja dvojica su podjednako važna za Nemca na klupi Engleske koliko i prva trojica. Bitna stvar - posle utakmice nije bilo ravnodušnih u taboru Srbije, pre bih rekao i selektor i igrači razočarani, jer su videli da mogu da ujedu kvalitetnijeg protivnika. Sve to, uz nespretnu izjavu Filipa Kostića o bivšem selektoru.

Kao i u mnogim sferama života, pamti se poslednji utisak. Svakako, on je za Dragana Stojkovića bio poražavajući, uz tako bolan poraz protiv Albanije, u utakmici koja je više od igre. Opet, isti taj Stojković je jedan od najboljih igrača u istoriji naše zemlje (kako god se ona zvala), odveo je Srbiju na dva velika takmičenja i uveo je i ostavio u A grupi Lige nacija. Sada dolazimo do ključne, novokomponovane, reči- tajming.

Da je Stojković otišao nakon Evropskog prvenstva u Nemačkoj ili opstanka u Ligi nacija i trijumfa protiv Austrije, slika bi bila čista i bistra. Ovako je mutna. Ostavio je Paunoviću da ispilotira avionom koji je u jakoj turbulenciji i da ga vrati na onu visinu koja garantuje (miran) let ka narednom Evropskom prvenstvu u Velikoj Britaniji. Na čelnicima saveza je da pruže Paunoviću osećaj mirnoće, da se vrati ambijent kakav nacionalni tim treba da ima. Taj unutrašnji ambijent iz selekcije nekako mora da se prelije na tribine.

Sa svojim bivšim "orlićima" sa Novog Zelanda, koji su uveliko "orlovi", Paunović mora da krene od nule i da gradi kult reprezentacije. Nešto što je, bar u nekom periodu, imao Radomir Antić. Kažu oni stariji, posle kiše uvek dođe sunce. Ako je pljusak tog četvrtka uveče na Vembliju imao neku simboliku i ako predstavlja neuspeh u grupi gde smo morali da budemo drugi, neka predstojeće kvalifikacije za EURO budu to sunce koje će izađi srpskoj reprezentaciji.