Vembli - početna tačka izgradnje novog srpskog fudbalskog identiteta

Kada je pre godinu i po dana učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković pokorio svet na olimpijadi u Singapuru, pitali smo se šta sve možemo učiniti za 180 minuta? On je u tom vremenu rešio 120 zadataka i postao apsolutni šampion. U fudbalu koji je igra, kao što su to za ovog genija fizika, matematika i hemija, za 180 minuta možete mnogo i ne morate ništa. Toliko je ostalo fudbalskoj reprezentaciji Srbije da uradi ono što je za veći deo javnosti, posle poraza od Albanije, postalo nemoguće. Ipak, među nama je neko ko veruje da je to moguće.

"Ako ne veruješ da možeš pobediti, već si izgubio", reči su koje sa sobom mora poneti svako ko u četvrtak bude osetio miris Vemblija.

Engleska će, iako to Tomas Tuhel odbija javno da prizna, sledećeg leta biti među favoritima za osvajanje trofeja. A naš plasman na Svetsko prvenstvo koje će se naredne godine, prvi put posle Bađovog promašaja na Rouz Bolu, održati u Sjedinjenim Američkim Državama (Kanadi i Meksiku, takođe) i dalje je moguć. Pobeda na Vembliju i protiv Letonije, uz jedan poraz Albanije u poslednja dva kola (Andora i Engleska) vodi nas u baraž.

Izlizan je i uglavnom netačan kredo da ne postoje glupa pitanja. Posle odgovora na ono koje sam postavio Veljku Paunoviću, novom selektoru reprezentacije Srbije, shvatio sam da moram raditi na sebi.

"Da li verujete da Srbija može pobediti Englesku na Vembliju", odgovorio je: "Moj otac je igrao utakmicu na kojoj je predsednik Dragan Džajić postigao gol za pobedu. Da li mislite da oni nisu verovali"!?

Bilo je to u kolevci renesanse Firenci, 5. juna 1968. godine, kada je poklekao svetski šampion predovđen Bobijem Čarltonom, Bobijem Murom i ekipom. Reprezentacija Jugoslavije u to polufinale je ušla bez mnogo šansi. Iako ove dve situacije nisu za poređenje, Veljko je sa mentalitetom svetskog šampiona stigao u Fudblaski savez i treba ga razumeti. Za prvo vreme će raditi bez ugovora, a najveća želja mu je da uradi ono u šta malo ko veruje. On je svetski šampion, jedan od najzaslužnijih za najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala i vera mu nikada nije nedostajala. Razmišlja samo o ovih 180 minuta, a ispred sebe ima naizgled i teže zadatke od onih sa kojima se poigravao Andrej Drobnjaković u Singapuru. Ko je prvi golman, ko je kapiten ako nema Mitrovića, da li je Sergej psihološki spreman, da li od Vemblija krećemo sa četvoricom u poslednjoj liniji, da li je ovo pravi momenat da se menja početna formacija i zahtevi tokom igre, šta radimo kad imamo loptu, šta kad nemamo, kako uklopiti ekipu u kojoj će igrači dobiti uloge koje imraju u klubovima...

Od rezultata na kraju ovog kvalifikacionog ciklusa, međutim, mnogo je važnije pitanje o srpskom fudbaskom identitetu. Verovatno ga u višegodišnjem kontinuitetu nismo ni imali, još od samostalnosti. Fudbalski identitet jedne nacije se gradi i to je posao za mnogo više od 180 minuta. Od stvaranja prepoznatljive filozofije igre, trenerske vizije, preko ulaganja u struku i njenu edukaciju, do kontinuiteta i dugoročnog plana razvoja igrača. Veza sa navijačima i izgradnja kulta reprezentacije čiji se poziv ne odbija. Sve su to stavke koje smo izgleda zanemarili.

Dolazak Veljka Paunovića mogao bi biti temelj za izgradnju novog srpskog fudbalskog identiteta. To je višegodišnji proces sa mnogim izazovima. Da li Veljko ima putokaz da kao deo tima pomogne u tome saznaćemo kada bude došao kraj njegovog mandata. I sam kaže da nisu najvažniji oni igrači koji počinju meč, već oni koji ga završavaju.