Jovana Damnjanović za Arena sport: Ljudi prepoznaju suštinu ženskog fudbala, zasićeni teatra u jednom tako lepom sportu

Deveto Svetsko prvenstvo za fudbalerke bilo je i prošlo, ali se još sležu utisci o takmičenju u Australiji i Novom Zelandu. Svi do jednog pozitivni, jer je tih nekoliko nedelja sve prštalo od odličnog fudbala, uzbudljivih utakmica, iznenađenja, razočarenja... svega što tu igru čini posebnom i voljenom. I Jovana Damnjanović, reprezentativka Srbije i vedeta Bajerna, dolazi sebi od svega što je videla na prvom Mundijalu za dame sa 64 reprezentacije. 

"Trudila sam se da odgledam što više utakmica. One jutarnje u stanu, uz doručak pre treninga, a mnoge druge u Bajernovom kampu, obično posle zajedničkog ručka ili u vreme rada u teretani. Uživale smo i saigračice i ja u svim tim perfomansima na drugom kraju sveta. Pune su nam bile i oči i duša odličnog fudbala", kaže za Arenu sport jedna od naših najpriznatijih fudbalerki u Evropi i šire.    

Kada biste morali u jednoj rečenici da sažmete sve što si videli, što iz ugla fudbalerke što iz ugla gledaoca, kako biste neobaveštenima prepričali turnir?

"Prvo što bih rekla bilo bi "Žao mi te je što nisi gledao/gledala Mundijal, ne znaš šta si propustio/propustila"! Bez preterivanja, ovo prvenstvo je bilo spektakularno, u svakom smislu najbolje ikada. Nisam baš sigurna da li je preteklo poslednji šampionat Evrope, ali nemam dilemu da je Mundijal u Australiji i Novom Zelandu prevazišao sve prethodne. Čak i da sam totalni fudbalski laik rekla bih samo "ludilo". Kakve utakmice, kakva poseta, kakva organizacija... Skidam kapu Australijancima, jer oni su izneli veći deo tog neverovatnog projekta". 

Španija nikada nije uzela nijednu medalju na velikim takmičenjima, a na ovom turniru je ubedljivo najviše pokazala. Da li ste iznenađeni njenim uzletom?

"Generalno, Španija je jako neugodan protivnik, ali je dugo čekala na vanserijski rezultat u seniorskoj konkurenciji. Poslednjih desetak godina njene devojčice su dominirale u mlađim kategorijama, pa je samo bilo pitanje trenutka kada će stasati i uspehe sa U17, U18 i U20 takmičenja preneti na najviši nivo. Njihova titula je apsolutno zaslužena! Jak i sjajno složen tim u svakoj utakmici je neku drugu igračicu izbacivao u prvi plan, a sve zajedno su se učile na svojim greškima. U tom smislu im je dobro došao poraz od Japana. Već su bile obezbedile izlazak iz grupe, da bi na toj utakmici uvidele gde može da zaškripi u nokaut rundi. Shvatile su da ne mogu da se oslanjaju samo na tika-taka koncepciju, morale su da porade na tranziciji i uradile su to u hodu. 

Amerikanke su prvi put završile takmičenje bez medalje, a jedine su ih osvajale na svih SP osam pre toga. Kako da se baš u tom delu sveta igra najbolji ženski fudbal, a ne u Evropi i Južnoj Americi, kao što je slučaj sa muškim?

"Amerikanke su bile i ostale fizički dominatne, prave atlete, ali vremena se menjaju, pa nisu više svetlosnim godinama ispred konkurencije na tom planu. I druge reprezentacije su se bavile trčanjem i tranzicijom, a na ruku im ne ide ni smena generacija. Prirodno je lagano povlačenje igračica od 34, 35, 36... godina, jer nemaju više energiju iz vremena kada su harale svetom, ali mlađi deo ekipe još nije sazreo za velika dela. Ima i među njima vrhunskih igračica, ali još nisu spremne da nose igru i preuzmu liderske uloge. Što se tiče koncentracije kvaliteta, ja sam stanovišta da se najbolji fudbal igra u Evropi. Kako muški tako i ženski, samo povremeno "iskoče" neke južnoameričke i afričke ekipe". 

Da li ste imali svoje favorite i miljenike na turniru i ako jeste o kojim selekcijama se radi?

"Od početka sam bila slaba na Australijanke. Baš mi je žao što nisu ušle u finale, a onda su ostale i bez bronzane medalje, jer su igrale kvalitetan fudbal. Radile su to s toliko strasti da ih je bilo milina gledati. I njih i njihove zemljake, dok ujedinjeni prate mečeve na stadionima, trgovima, po kafićima, avionima... To je lepša strana fudbala, a i valjda je u ljudskoj prirodi da je naklonjeniji potcenjenima. Svidelo mi se i kako je Japan igrao, Švedska takođe. 

Statistika kaže da je po utakmci davano 2,5 gola. Dovoljan prosek za vaš ukus ili...?

"Dovoljan, nego šta. Ali, hajde, što sam ja bila zadovoljna nego i ljudi bez dodirnih tačaka sa fudbalom. Imam divnu komšinicu u zgradi, stariju damu, koja zna da sam fudbalerka pa me je redovno zaustavljala u liftu da mi prenese utiske. Ta njena laička fascinacija mi govori da ovaj Mundijal bio pun pogodak. I više od toga, da je ženski fudbal pobedio.  

Sa skoro dva miliona navijača na 64 meča, čini se da je ovo SP definitivno razbilo mit o nepopularnosti i negledljivosti ženskog fudbala. Saglasni?

"Imam drugaricu u Australiji, pa iz prve ruke znam da su se ljudi grabili za ulaznice. Prošla su vremena kada su ljudi maltene morali da se mole da gledaju fudbalerke, sada je sve na višem nivou pa i posete našim utakmicama. Uopšte, mislim da je budućnost ženskog fudbala svetla. Ljudi prepoznaju njegovu svrhu i poentu, jasno im je da igramo iz ljubavi a ne iz koristi. Da smo uz sve iskorake u profesionalizaciji ostale na njegovom izvoru. Ne mešam se u tuđe izbore, poštujem svačije razloge i nikoga ne osuđujem, ali lično mi je preko glave industrijalizacije jednog tako lepog sporta. Ne želim da pratim saudijsku ligu, otišla sam prošle nedelje na meč treće lige Nemačke i uz, kobasice, uživala na tribini. Oko mene je bilo puno ljudi, očigledno mojih istomišljenika, zasićenih fudbalskog teatra".  

Dame sitnim ali upornim koracima uspevaju da se izbore za jednak finansijski tretman svog truda i uspeha. Verujete li u muško-žensku jednakost tog tipa na svim meridijanima, jednog dana?

"To je čista utopija, pa i ludost. Ne znam šta će biti za 10, 20, 50... godina, ali razumno i logično je da muškarci više zarađuju u fudbalu. Prost zakon ponude i potražnje, u kom su oni još gledaniji od koleginica i atraktivniji sponzorima. Kada fudbalerke traže jednakost one ne misle samo i isključivo na iste zarade i premije. Problem je mnogo dublji i ozbiljniji, jer nama treba pre svega to da devojke mogu da žive od fudbala, umesto što se masa njih bavi dopunskim poslovima da bi se skrpilo do kraja meseca. Umesto da su maksimalno posvećene sportu one jure na druga radna mesta... Mislim da je normalno i da fudbalerke imaju isti medicinski tretman. Sve su to jako bitne stvari. 

Eho finalne pobede Špankinja nad Engleskom još traje, nažalost iz ružnih razloga. Kako vam sa strane deluje skandalozan poljubac u usta predsednika Saveza, Rubijalesa, mimo volje Ermoso tokom ceremonije dodele medalja? Jedni tvrde da žene više ne moraju da ćute zbog seksualnog konteksta ponašanja muškaraca, a drugi da pojačana prava vode u njihovu zloupotrebu.

"Odvratan čin, zgrozila sam se gledajući ceremoniju. Ne bih želela da mi se išta slično desi! Grozno mi je i to što je apsolutni vrhunac karijera tih devojaka bačen u senku zbog skandaloznog ponašanja jednog čoveka. I što Ermoso, ni krivu ni dužnu, kao nekog ljigavca, razvlače po medijima. Tužno je uopšte diskutovati o takvim stvarima u 21. veku, a još strašnije dovoditi u pitanje sankcije za tog "gospodina". Puna podrška za Dženi i ostale reprezentativke Španije!", poručuje Jovana Damnjanović na kraju razgovora za Arena sport.