Vladimir Stojković za TV Arena sport: Saudijci ništa ne rade stihijski, samo da bi potrošili "višak novca", potrajaće projekat jačanja domaće lige

Saudijska Arabija su dve najpominjanije reči u svetu fudbala ovog leta, a oni što ih slušaju ili izgovaraju to rade sa čuđenjem, prezirom ili oduševljenjem. Nema sredine u reakcijama, jer su ljubitelji najkomercijalnijeg sporta izričito ZA ili apriori PROTIV sve masovnije seobe igrača i trenera, jakih imena i ozbiljnih biografija, iz velikih evropskih klubova i liga u taj deo planete. Sa jednim jedinim zajedničkim imeniteljem "para vrti gde burgija neće", obzirom na to da su transferi Karima Benzeme, N' Golo Kantea, Sergeja Milinkovića-Savića, Stivena Džerarda, Marcela Brozovića, Žorža Žezusa, Eduarda Mendija, Hakima Ziješa... motivisani, pre svega, sumanuto visokim zaradama. 

Za Vladimira Stojkovića, golmana Al Fejhe, ovaj trend nije iznenadan niti je prolaznog daha. Tokom svog dvogodišnjeg iskustva u prebogatoj državi Persijskog zaliva, nekada neprikosnoveni čuvar mreže reprezentacije Srbije, zadnji čovek odbrane Partizana i Crvene zvezde, član Notingen Foresta, Sportinga, Hetafea, Makabija iz Haife, Vigana, Nanta, Vitesea... uverio se da se Saudijci ne šale.

"Za početak, za one slabije informisane trebalo bi reći da je stranaca bilo i pre ove velike seobe, kako kažete. Istina, ne baš tog ranga i takvih primanja, ali kvalitetnih i cenjenih u Evropi. Sada su samo klubovi i država pojačali napore da ovdašnju ligu učine još jačom i atraktivnom za praćenje širom sveta. Ništa se ne radi stihijski ili na kratke staze, samo da bi bio potrošen "višak" novca. Potrajaće ovaj projekat, samo gledajte...", kaže četrdesetogodišnji Stojković na početku razgovora za TV Arena sport.

Kako biste u najkraćem opisali saudijski klupski fudbal, šta sve te strance čeka na licu mesta? Koliko je tamošnje prvenstvo ispod nivoa najjačih na Starom kontinentu?

"Nisam ničiji portparol ni zastupnik, ali smatram da sam posle dve sezone ovde pozvan da konstatujem neke stvari. Činjenica je da Saudijci, pre, svega vole fudbal. Domaće utakmice "velike četvorke" - po dva kluba iz Rijada i Džede - uživo gleda u proseku 70.000, 80.000 ljudi. Na gostovanjima ih prati navijačka armija od 40.000 ljudi. Dalje, još mi se nije desilo da naletim na džombu, tereni su bukvalno ravni kao tepih. Menjaju ih na šest meseci, pa ni na igralištima platežno najskromnijih klubova ne može da se desi da lopta "tandrče". I ostali stadionski sadržaji su na mestu, dakle i mi igrači i publika imamo potrebne uslove da radimo to što radimo. Što se tiče nekog preovlađujućeg stila mogao bi se opisati kao ofanzivan. Deo tereta podnose brojni stranci, čije je prisustvo ograničeno na osmoricu po jednom klubu, a deo domaći fudbaleri. Ovi drugi su izrazito motivisani da se dokažu protiv momaka sa strane, vrlo su borbeni i ne pate od kompleksa niže vrednosti. Da je liga slaba kako ljudi misle ne bi reprezentacija šokirala Argentinu na početku Mundijala u Kataru, a Mesiju i njegovima to bio jedini poraz na turniru, niti bi sve do kraja takmičenja u grupi bili u igri za prolaz u nokaut rundu. Suprotno opštim zabludama i predrasudama, Al Hilal je dao tri gola jednom Realu u poslednjem finalu Svetskog klupskog prvenstva".

Uprkos svemu pobrojanom mnogima je žao što igrači u najboljim sportskim godinama odlaze tako daleko od Evrope. Je li to zaista grehota, iako se naplaćuje basnoslovnim iznosima para?

"Uzvratiću kontra pitanjem, a da li je recimo Serija A, iz koje Sergej dolazi ono što je nekada bila? Često gledam druge lige i moj utisak je da je prvenstvo Italije već godinama u padu. Ni u Španiji i njenoj La Ligi nije mnogo bolje, ali i dalje ih prati taj mit o Ligama petice. Ne znam za ostale gledaoce, ali meni malo, malo pa bude naporno da ispratim do kraja te mečeve. Baš bude prazno i dosadno. Ostalo je stvar ličnih motiva, a ja ne bih da ulazim u tuđe izbore. Pa, ni Sergejev. Naravno da smo se čuli i da sam mu ispričao priču iz prve ruke".

A, kako izgleda život u Saudijskoj Arabiji za one koji nisu imali ranijih dodirnih tačaka sa njom?

"I tu se stvari ubrzano menjaju. Saudijska Arabija je sve otvorenija zemlja, pa tako raste i broj turista. Pre svega vrlo atraktivnoj prestonici Rijadu i Džedi, na obali Crvenog mora. Mogu misliti kakav mamac će za strance biti futuristički grad Neom, kada bude završen. Za 500 milijardi dolara biće sazidano mesto za milion stanovnika, veličine 30 Berlina. Gradom će upravljati veštačka inteligencija, oko 400.000 zaposlenih baviće se samo tehnologijama budućnosti, a od kuće do posla putovaće superbrzim metroom. Automobili i autobusi biće korišćeni samo za izlete van grada, pošta će biti raznošena dronovima, neće biti zagađenja... Zvuči kao naučna fantastika, ali Saudijci će stvarno napraviti to remek delo. Kažem vam, što naume to i urade, pre ili kasnije.

Gde je vaša Al Fejha u celoj toj priči o bumu saudijskog klupskog fudbala? Kakva su očekivanja od sledeće sezone?

"Mi smo mali klub, ispadamo u niži rang i vraćamo se u elitu, ali smo napravili istorijsku senzaciju osvajanjem King kupa protiv Al Hilala, prošlog proleća. Gledaćemo da se ove sezone što bolje plasiramo u domaćim takmičenjima, a imaćemo i  privilegiju da igramo azijsku Ligu šampiona, takmičenje u kom će ljudi gledati i jednog Ronalda i Benzemu sa njihovim klubovima. I to sve s Vukom Rašovićem, kom uprava veruje još od leta 2021. godine. Njegovo trajanje prkosi saudijskom nestrpljenju i čestim smenama trenera. Ovde se neuspeh teško prašta", zaključuje Stojković, kom društvo u Al Fejhi pravi i bivši Zvezdin napadač Milan Pavkov.