Noć kada je Diogo Žota poginuo iz prizme supruge: Čekala sam da vidi snimak našeg prvog plesa

Profimedia

Kako se vreme polaska približavalo, otišli ​​su kod Rutine sestre, kako bi se porodica oprostila od Dioga i Andrea.

"Tako su imali priliku da vide taj prokleti automobil i večeraju s nama."

Rute se priseća kako je otišla da uspava decu, a kada se vratila u dnevnu sobu, zatekla je Dioga i Andrea gotovo spremne za polazak. Kako bi prekinuli dug put, planirali su da prenoće u hotelu u Benaventeu, u Španiji.

"Nekoliko minuta nakon što su krenuli, poslala sam Diogu poruku: ’Srećan put’. Odgovorio mi je emodžijem, a ja sam mu rekla da pazi kako vozi.”

Bila je to poslednja poruka na koju je odgovorio. "Na našem venčanju, moje deveruše i ja priredile smo mu iznenađenje - ples. U noći nesreće, oko 22.40, fotograf mi je poslao snimak tog plesa, a ja sam ga prosledila u našu grupnu prepisku. Odgovorile su mi da Diogo izgleda kao neko ko se prvi put zaljubljuje."

Želeći da podeli snimak, Rute je poslala još jednu poruku svom suprugu.

"U njoj je pisalo: ’Kad budeš imao trenutak, imam jedan snimak da ti pokažem.’ Poruka je bila poslata, ali nikada nije pročitana."

Naravno, Rute je znala da je Žota na putu, pa to što poruka nije pročitana nije bio razlog za uzbunu. Sve je delovalo kao da se odvija prema planu.

"U međuvremenu, moj ujak, koji radi u Španiji, upravo se vratio sa puta. Pozvala sam ujnu da joj kažem da u petak krećem kod Dioga u Liverpul, i pitala ih da li bi želeli da svrate do nas pre toga."

Došli su, potpuno nesvesni važne uloge koju će odigrati te noći.

"Kada su ujak i ujna otišli, pogledala sam na sat i pomislila da je to otprilike vreme kada bi Diogo i Andre trebalo da stignu u hotel. Poslala sam mu još jednu poruku, samo sa pitanjem: ’I?’ "

Ovog puta se pojavila siva kvačica pored poruke na 'Vocapu', ali nije bilo druge kvačice koja bi potvrdila da je poruka isporučena.

Zabrinuta Rute poslala je još jednu, pa još jednu... ali nijedna nije bila isporučena.

Postojalo je još nešto što je mogla da pokuša kako bi ublažila rastuću uznemirenost: da pošalje poruku Andreu.

"Ni ta poruka nije bila isporučena."

Profimedia

Rute je počela da drhti, strahujući da im se možda nešto dogodilo. Potražila je utehu kod sestre, koja joj je rekla da su možda u području sa lošim signalom ili da im se ispraznila baterija na telefonima.

Ali Rutini strahovi su opravdano rasli.

"Otkako mi se rodio najstariji sin, počela sam da se plašim toliko toga. Samo nedelju dana ranije, Diogo i ja smo razgovarali o tome - o strahu da bi deca ostala prepuštena sama sebi ako bi nam se nešto dogodilo. Kada sam shvatila da poruke ne stižu, sav taj pesimizam me je ponovo preplavio."

Rute je pozvala prijateljicu Katarinu da pita da li je rezervisala sobu za Dioga i Andrea u hotelu u Benaventeu. Katarina nije, ali je znala naziv hotela. Rute je odmah pozvala hotel i pitala da li su stigla dva muškarca koja su najavila kasniji dolazak. Dva brata u zelenom Lamborginiju.

Recepcioner u hotelu odgovorio je potpuno neutralnim tonom: ne, još nisu stigli.

Obuzeta silnom uznemirenošću, Rute je pozvala Andreovu devojku Paulu, koja joj je rekla da se sa njim nije čula već nekoliko sati. Rute ju je zamolila da pokuša da stupi u kontakt s njim, a zatim je i sama nastavila da pokušava da rasvetli situaciju. Osećala je da mora nešto da preduzima, da deluje, da traga za odgovorima.

Pozvala je bolnicu u Benaventeu, ali su joj rekli da ne mogu da daju takve informacije.

Zatim je pokušala da kontaktira špansku policiju, ali bezuspešno. U međuvremenu, njena sestra Lidija došla je na drugu ideju: mogle bi da pozovu strica Vitora, vozača kamiona, koji bi možda mogao da sazna više informacija od policije.

"Pozvala sam ga", priseća se Rute: "I objasnila mu da ne mogu da dobijem Dioga i da još nisu stigli u hotel. Pitala sam ga može li mi pomoći.”

S druge strane linije, Vitor je zamolio svoju nećaku za malo strpljenja. Uzeo je drugi telefon, sa španskim brojem, i pozvao saobraćajnu policiju, sve vreme držeći svoj portugalski telefon na vezi sa nećakom.

Tada je Rute čula kako njen ujak u taj drugi telefon govori: "Da, dva brata."

Rute je obuzela snažna, nepokolebljiva izvesnost da se nešto dogodilo. A ipak...

"Moja sestra i ja smo bile zbunjene. Kako su znali da su braća?"

Da, možda se dogodila nesreća; da, možda su im telefoni bili uništeni; da, ali sigurno će brzo biti dobro...

"Odjednom, ujak me je zamolio da mu dam Nuna, mog zeta. U to doba noći, u potpunoj tišini, mogla sam da razaznam svaku reč koju su izgovorili. Čula sam ujaka kako mu kaže: ’Tela odnose’. Mislim da je dodao ’u mrtvačnicu’, ali u tom trenutku moj um se potpuno ispraznio. ’Tela?’ Moj zet se skamenio. Sestra mu je uzela telefon iz ruku i rekla ujaku da će ona razgovarati s njim. Ja sam odmah pomislila da treba da pozovem Diogovog oca i kažem mu: ’Morate odmah doći ovde.’ Pozvala sam i Andreovu devojku i rekla joj isto: 'Paula, dođi odmah.'”

Panika je odjednom počela sve jače da steže. Istovremeno, javila se i potreba da se nečim okupira.

"Počela sam da shvatam da bi to moglo biti istina, iako sam želela da verujem kako je tako nešto nemoguće. Prema mom satu, te noći sam prepešačila 11 kilometara, samo hodajući gore-dole po dvorištu kuće moje sestre."

Dvoje psihologa iz Nacionalnog instituta za hitne medicinske slučajeve već je stiglo kako bi pružili podršku Rute i ostatku porodice, kada je stric Vitor ponovo pozvao da joj kaže kako postoji nešto važno što mora da čuje.

S druge strane linije bio je španski policajac koji je, nakon što se uverio da razgovara sa Rute Kardoso i da kod sebe ima Žotin identifikacioni dokument, izjavio sledeće: "Ovim potvrđujem smrt Dioga Žozea Teišeire da Silve, rođenog 4. decembra 1996. godine.”

I tek posle nekog vremena, Rute je prihvatila surovu realnost - da je ostala bez svog muža.