Milošević za Arenu: Već "vrbujemo" igrače za EURO U21, sa Partizanom smo pravili čuda...

Da je sada Partizanu jedan Jovan Milošević... U toku sezone koja preti da bude možda i najgora u 21. veku, navijači crno-belih su sebi zasigurno u sebi makar nekoliko puta ponovili ovu rečenicu. Ali, naravno, maštanja su maštanja, a realnost pokazuje da je srpski reprezentativac započeo novo poglavlje u svojoj karijeri. 

Možda ona ne deluje suviše dugačko, pošto mu je tek 21. godina, ali imajući u vidu da će mu portugalski šampionat biti četvrta liga u životu, može se reći da je kroz mnogo šta prošao naš fudbaler. Na severu Portugala, čini se da će prvi put dobiti priliku da se primiri, stacionira i napreduje u jednom dresu, umesto mnogih koje je nosio kao pozajmljen igrač Štutgarta. 

Stoga, redakcija Arene sport je dobila priliku da u novom domu našeg ofanzivca u Bragi porazgovara i uveri se kako se Jovan aklimatizuje na novi dom, ali i kroz gotovo 45 minuta razgovora dobije odgovore na razna pitanja. Naravno, započeli smo jednim primerenim i očekivanim - kako si? 

"Pravo da ti kažem, lepo mi je ovde. Ne mogu da se žalim - sve imam, uslovi su fantastični. Čak neki premijerligaški klubovi nemaju ovakve uslove. Na meni je samo da radim, treniram, da dam pun gas i sve će biti dobro", počeo je Jovan. 

Poznato je bilo da je Udineze rešio da pokuša sa "klizećim startom" u poslednjem minutu, to jest da su iz Italije želeli da te preotmu Bragi. Da li bi sada imao nešto da kažeš o tome? 

"Jeste, bila je to klasična situacija prelaznog roka. Kao 'deadline day', samo što je meni taj 'poslednji dan' roka bio dve nedelje ranije. Taj tip transfera se desio. Pokušali su, nisu uspeli i to je to". 

Pored Udinezea i Brage, bilo je tu još interesovanja - glasno se pominjao Betis, ali su portugalski mediji pisali i o nekim premijerligaškim klubovima. Koliko ti prijaju takve priče?

"Naravno da ti imponuje takvo interesovanje, ali nekad je možda i bolje da ga ima manje, jer onda bude lakše da se donese odluka. Kada čuješ tako neka imena, odmah se zaljubiš u ideju, koja možda i nije toliko dostupna i možda i ne bi bila najbolja za tebe u momentu. Lepo je, imponuje, ali nema presudni značaj kada dođe do donošenja odluka." 

TV Arena sport / E.V.

Dobro, vratimo se na prvi dan u Bragi - kako je to izgledalo? 

"Prvi kontakt kada sam stigao, imao sam sa tim menadžerom kluba. Posle sam pričao sam sa svima redom - trenerom, predsednikom... Dočekali su me, što se kaže, punog srca. Osećaj je bio kao da sam tu već nekoliko godina". 

A onda u svlačionici, "face". Rikardo Orta i Žoao Mutinjo... 

"Naravno, znaš ko su, znaš šta su i znaš da imaju ozbiljno ime, ne samo ovde, nego i u svetu. Da su legende kluba i fudbala. Ali u svlačionici nemaš osećaj da je to tako. Ponašaju se najnormalnije. Skroz 'kul' ljudi i lepo je deliti svlačionicu sa njima", rekao je Jovan, pa smo ga pitali direktno - kako trči Mutinjo sa 40 leta iza sebe? 

"Ne znam ni sam haha. Čovek ne staje, ma nije normalan. Juče sam ga gledao na treningu, pao je nešto... Da sam ja tako pao, kao i 90 odsto fudbalera, verovatno bih se povredio. On ustaje, ide, ne staje... Trči kao da ništa nije bilo. Prosto je fascinantan igrač". 

Došao si tamo gde očito najviše gori. Braga ima gol razliku 0 (8:8) posle sedam odigranih mečeva, ali se tvoj prvi pogodak još uvek čeka. 

"Malo se mučimo sa šansama, ali isto je to kao što je bilo na početku u Partizanu. Čekamo da probijemo. Liga je stvarno kvalitetna, ali tek sada nam kreću stvarno teške utakmice, tako da suštinski tek dolazi period kada ću stvarno osetiti prvenstvo i znati na čemu smo. Trenutna situacija i kvalitet koji smo prikazali je solidan, moglo je bolje, ali polako. To je fudbal, dosta nas je došlo pred kraj prelaznog roka i sve dolazi na svoje mesto", rekao je Jovan i na našu konstataciju floskulom u "prorbijanju leda", rekao je: 

"Da, pa to je i problem. Ja sam već imao 4-5 šansi i nisam dao gol. Samo se čeka taj momentat, da se 'otčepi'. Nema tu nekog recepta. Radiš, treniraš trudiš se i to je to. Nije to nauka". 

Braga je uvek u tom nekom "limbu". Specifična pozicija - četvrti klub Portugala, koji uvek pokušava da se izbori za svoje mesto sa velikom trojkom - Sportingom, Portom i Benfikom. Bio si u zoni ispadanja, borio se za titulu u Partizan, ovo je sada jedna nova pozicija. Šta su ciljevi kluba koji se postavljaju na početku sezone. 

"Cilj je da se svake godine izbori što bolji plasman i da se izbori Evropa. Očekuje se dominacija, ali pre u načinu igranja fudbala, nego u rezultatima. To je filozofija kluba. Nemoj da me shvatiš pogrešno, svi imaju ambiciju i svi žele da pobede i svaku utakmicu u koju ulazimo, dajemo maksimum. Ali na prvom mestu je taj autentičan stil koji Braga neguje godinama", rekao je, a mi smo ga zamolili da nam objasni malo taj stil: 

"Kažem, dominacija, posed lopte i da pršti od pritiska. Suštinski jednostavno, a u stvari i najteže!"

Nisi bio toliko zainteresovan za dolazak u Partizan u početku, ali si rekao da je tvoja majka imala dobar osećaj. Da li je i sada bilo malo takvog profetskog osećaja? 

"Majka je rekla slično nešto haha. Ovaj put je bila malo blaža, nije me sa toliko uverenja pogurala, ali je istakla da ima dobar osećaj i da će biti sve dobro". 

 

Partizan i šta je moglo biti

Kako da preskočimo Partizan... Kaži nam, sad posle već dosta vremena, da li veruješ da je tvoja ekipa mogla više, samo da nisi napustio klub na polusezoni? 

"Ko zna, verovatno da jeste, ali nikad ne znaš sa fudbalom. Da, svi mislimo da je možda moglo više. Ali da li je to istina? Ne znamo i nikad nećemo ni saznati. Jeste da mi nedostaje taj period u kojem sam praktično igrao sa svojim drugarima, ali desilo se šta se desilo. Svi se i dalje čujemo i baš ovih dana smo pričali o tome da je bila nenormalno dobra atmosfera u ekipi. Svi smo bili bliski, to često pominjem, kako mi nedostaje taj period".

A da li stižeš da pratiš crno-bele? 

"Pa najgore od svega je što se svaki put nekako potrefi da Braga igra u isto vreme kao i Partizan. Svaki put, nijednom se nije desilo da odgledam celu utakmicu. Zato sednem posle i pogledam 'hajlajtse'". 

Da li bi prokomentarisao trenutnu situaciju u klubu? U najmanju ruku, nije najbolja 10. mesto posle 10 mečeva. Bilo je tu i tavorenja u zoni ispadanja. Deluje da povratak Saše Ilića nije ono čemu su se "grobari" nadali... 

"Nije, ali ne mogu se veliki rezultati ni očekivati od kluba u stanju u kojem se trenutno Partizan nalazi. Mi smo, koliko god to prepotentno zvučalo, napravili neke stvari koje su bile maltene čudo. Neki rezultati su bili bolji od realnog. Čelnici kluba nam nisu postavili cilj i rekli: 'Moramo da napadamo titulu'. Mi smo ipak premašili očekivanja. Sada bi trebalo da se sačeka, da proces uradi svoje i da dođe na svoje mesto. Ne brinem ja. Partizan je ogroman klub koji očekuje rezultate svake godine, ali ponekad su remont i prelazni period neophodni". 

Pominjao si da si bio sa u špaliru dece koja su izašla na teren, kada se Sale opraštao od igračke karijere. Da li bi voleo da si zaigrao za njega kao trenera? 

"Što da ne. Nisam o tome razmišljao previše, ali što da ne". 

Starsport

Iako rezultati nisu na nivou, makar se čini da su trenerska lutanja crno-belih okončana. Ilić je dobio podršku navijača kada je poželeo da podnese ostavku. Zato bih te zamolio da se osvrneš još jednom na trenutak kada je Srđan Blagojević otišao. On te je nekako "otključao", a istakao si već da treninzi i osećaj u ekipi Partizana posle njega nisu bili isti. 

"Nekako - nisu. To je istina živa. Više puta sam to napominjao - i Blagojević je bio član tog kolektiva. Kada samo jedan ode, to je već deo slagalice koji fali i ostaje neka praznina. Nisam ja tu imao ništa protiv ni Stojakovića, ni uprave, sve je u tim odnosima bilo na mestu. Poštujem odluku kluba, ali imao sam osećaj da nešto, to jest neko fali". 

I samim tim, ni povratak Blagojevića nije mogao da donese istu energiju... 

"Da! Kada smo se raščlalnili i rastavili, nije više bilo isto. To je potpuno drugačije okruženje, drugi način funkcionisanja i razmišljanja, pa na kraju i drugi ljudi. Zato i nije bilo realno da se kockice poklope dvaput". 

Da li je on na tebe ostavio najveći utisak od trenera sa kojima si radio? 

"Najduže sam radio sa njime. Celu godinu smo proveli zajedno i to ne mogu da kažem ni za jedan drugi klub. Izdvojio bih njega i Henesa, koji je vrhunski trener. Ima ličan odnos sa igračima. Poštujem kod njega to što će pre reći najcrnju istinu, nego izabrati da te laže. Zbog toga gajim 'respekt' prema njemu."

Koliko je bilo teško raditi u atmosferi u kojoj se klub tada nalazio? Trvenja u upravi, razdor Danka Lazovića i Predraga Mijatovića... 

"To je ono o čemu sam pričao više puta. Dok smo mi svi bili na okupu, uspeli smo nekako da se ne osvrćemo na ta dešavanja. Znali smo mi šta se dešava, čuli smo stvari, ali kada imaš takav kolektiv, takve stvari ni ne dopiru do tebe. Koliko god da je glupo, mi smo se na tu temu šalili i zezali. Zato smo kroz taj, da kažeš, težak period prošli relativno lako. Međutim, kada smo videli da je vrag odneo šalu, onda je bilo drugačije i završilo se tako kako se završilo", rekao je Jovan.

 

O Verderu, Štutgartu, Nemačkoj...

Po povratku u Štutgart, usledila je nova pozajmica - ovaj put u Verder. Možemo li ukratko o tom periodu? 

"Bilo je okej. Stekao sam iskustvo koje nisam imao. Maltene sam bio bačen u vatru i dobro sam se nosio sa tim. Imao sam osećaj kao da je taman dobro krenulo, da sve ide kako treba. ali došla je povredica". 

Te "povredice" su nekako postale lajtmotiv cele karijere nažalost... 

"Cele karijere? Nije ni to toliko dugo, ali dešava se peh za pehom. Stanem na prskalicu - izvrnem zglob, polomim kost. Odem u skok sa igračem Hajdenhajma, on mi se podmetne i ja padnem na leđa i slomim delove pršljena. Skroz abnormalne povrede. Možda zvuči glupo, ali ja nisam imao krštenu povredu haha. Fudbaleri doživljavaju strašne povrede, a ja lomim nastavke pršljena, navikularne kosti... Sve u svemu, kada sam se vratio, počeo sam ponovo da igram, ali nije bilo mnogo vremena. Ostalo je pet utakmica do kraja, tri sam odigrao i to dobro, a posle se ispostavilo da nije kliknulo". 

Koliko je teško biti pozajmljen igrač u nekom klubu? 

"Nije isti kriterijum za tebe i nekog drugog. U suštini, ja kada pogledam unazad, za mene je to jedan uspešan period od 12 utakmica na kojima sam dao tri gola i jednom asistirao. Time sam sasvim zadovoljan". 

Da li te je razočarao potez Štutgarta da te posle pozajmice u Verderu proda? 

"Da, poprilično sam bio razočaran. I to je bila čudna priča. Maltene sam od prvog dana priprema znao da će da me prodaju, jer sam ja bio izričit u tome da ne želim više pozajmice. Mnogo mi je bilo. Kada su mi saopštili odluku, nije mi bilo sve jedno. Tek je počeo prelazni rok i bio sam svestan da ću morati da radim pripreme u klubu koji će me prodati. Ali i to nekako prihvatiš. Najteže mi je bilo na kraju, jer sam stvarno odradio dobre pripreme. Tada sam video da mogu da se nosim sa tom ligom, tim igračima i svime što ide uz nju. Zato je taj momenat bio najteži, jer čak i nakon dobro odigranih priprema, kada se sve namestilo, nije bilo te rečenice koju bi voleo da čuješ. To 'daj, ipak ostani'. Rekli su na kraju kao razmišljali smo... Ali odluka je pala prvi dan po povratku u Štutgart". 

Da li bi nam uporedio Portugal i Nemačku?

"Drugačije su lige. Nemačka je i dalje 'liga petica' i jedna od najjačih liga na svetu. Bilo je to uživanje za igrati i nemam jednu ružnu reč. Ovde je malo drugačije, prvenstvo se još uvek ne prati u toj meri. I dalje ima klubova sa lošijim ambijentima i lošijim terenima, ali što se tiče kvaliteta igrača, portugalsko prvenstvo je na zavidnom nivou". 

Kao što smo rekli, već si mnogo toga prošao, a tek ti je 21. godina. Koliko ti je teško da se nosiš sa takvim ritmom karijere? 

"Sigurno da je teško. Ipak, gledajući malo širu sliku, možda ni to nije toliko loše. Igrao u tri različita prvenstva, tri različite klime, 10 različitih trenera, 10 filozofija... Možda to nije loše, jer stekneš dosta iskustva. Za svoje godine, ja možda imam i previše iskustva haha. Ljudi me gledaju kao da imam 30, a ne 21. godinu. Da rezimiramo, sa jedne strane nije loše, a sa druge, takav ritam karijere nosi puno stresa", rekao je Milošević, a potom dodao o trenutnoj situaciji: 

"Plan je bio da se stacioniram. Posle tri-četiri godine selidbe, želeo sam da se primirim i Braga mi je to ponudila". 

Reprezentacija Srbije - teško je, ali biće bolje

Bio si u nacionalnom timu i vratio si se ranije. Svakako, kakvo je iskustvo u nacionalnom dresu? 

"Nenormalno. To je ostvarenje sna i nešto što svaki igrač pamti ceo život. Ogromna je čast što sam uopšte bio tu". 

Rezultati nisu na nivou i već nam se krokira ispadanje iz A grupe u Ligi nacija? Da li pripadamo na tom nivou, ili nam je "merka" nivo ispod? 

"Ja mislim da mi imamo odlične igrače i veoma dobar tim. Na tom nivou, u A grupi, razliku prave detalji. Ja mislim da mi kvalitetom nismo toliko iza tih 'velikih' nacija, ali da određene detalje moramo ispraviti kako bismo mogli ravnopravno da im pariramo. Ubeđen sam da pripadamo A grupi. Da li ćemo to pokazati borbom kroz najvišu grupu? Ili možda kroz borbu u B grupi? To nema nikakve veze, kvalitetom zaslužujuemo A ligu, jer na kraju dana, nismo ni slučajno došli do nje". 

Naravno, falilo je i sreće. Poraz od Grka je bio bolan, a čini se da je Holandiji mogao možda da se uzme bod. Okrnjili smo ih... 

"Mnogo stvari je moglo da ode na našu ruku. To ti je fudbal, što kaže selektor. Nekad imaš sreću, nekada nemaš i to je to". 

Kada već pominješ Veljka Paunovića, kako bi rekao da se on nosi sa pritiskom reprezentacije? 

"Ne znam, ali sigurno da mu nije lako. To je drugačija vrsta pritiska i posla u odnosu na dosadašnja iskustva. Nije mu lako, ali verujem da se dobro nosi sa pritiskom. On uvek ide uzdignute glave i ne verujem da će imati problema da podnese sve. Mislim da je on prijatno osveženje za reprezentaciju". 

Možda nismo u razgovorima za medalju na seniorskom nivou, ali u omladinskim selekcijama ima prostora. Pred nama je Evropsko prvenstvo za igrače do 21. godine na kojem ćemo biti domaćini, a čini se da bi taj tim mogao dogurati daleko, kada bi se svi okupili. Da li bi se odazvao selektorovom pozivu? 

"Možda je malo smešno, ali par drugara i ja smo već počeli da okupljamo ekipu, počeli smo da vrbujemo i po prvom timu... Ja bih stvarno voleo da zaigram. Najviše na svetu bih voleo da se mi svi skupimo. To mi je jedna od najvećih želja - da ta naša generacija 2005/2006 bude kompletna, da se svi okupimo, odigramo to prvenstvo poslednji put", rekao je Milošević, a zatim dodao: 

"Ako se skupimo svi, ja sam poprilično siguran da možemo do medalje". 

Uzori, ciljevi - budućnost, prošlost

Posebno su interesantni bili odgovori na neka pitanja o opštim mestima. Na primer: Koji igrači su ostavili najveći utisak na tebe kroz karijeru? 

"Bilo je dosta igrača, još od prvih dana u Vojvodini, koji su ostavili ozbiljan utisak na mene. Ne znam da li sam to pre spominjao, ali prvi koji mi je ostavio neki jači utisak je bio Uroš Vitas. Da ne poveruješ, ali da. Za mene je on bio primer pravog lidera i vođe. Gospodin čovek na terenu i van njega. Ostavio je veliki utisak na mene. Stvarno je vodio tim. Ako bih morao da izdvojim nekoga iz Štutgarta, to bi bio Žirasi koji je sada u Dortmundu i Enco Milo. Ako bih morao da izdvojim nekoga iz Partizana... To su sve moji drugari i niko od njih nije ostavio utisak (smeh). Ovde su to Žoao Mutinjo i Riki Orta". 

A koji defanzivac te je najviše namučio? 

"Koliko god da je smešno, nisam se nešto mnogo mučio sa defanzivcima gde god da sam bio. Znam za jednog sa kojim sam trenirao svaki dan i koji mi je bio jedini test u mlađim kategorijama, a to je Milan Majstorović. To je strašno bilo sa njim. Mnogo mi je žao jer on muči muku sa telom vrlo mlad. Jezivo je kakvog mi igrača imamo, ja se molim da se on čuva od povreda jer mi imamo štopera za narednih 15 godina". 

I za kraj, zanima nas jedna stvar. Već si "zaplivao" u nekoliko liga, koja je ona gde bi voleo da zaigraš kada budeš na svom vrhuncu? 

"Mislim da sam dobio pravu šansu u Bundesligi, da bih se baš dobro pokazao. Istina je da je to odlična liga za napadače. Igra se otvoreno i pršti na sve strane. Pored Nemačke, voleo bih i da se oprobam u Španiji. Ne računajući Real i Barselonu, rekao bih da je sličan stil u Portugalu i Španiji. Meni je Španac trener, imam mnogo saigrača iz Španije, a ima ih i u čitavoj ligi, tako da mislim da sad dobijam dobru predstavu kako bi to moglo da izgleda", dovršio je Jovan Milošević svoj veliki razgovor za portal Arene sport.