Drugi bi se mesecima oporavljali: Kako se Franko Barezi samo 25 dana od teške povrede kolena vratio na teren

Krajem meseca jula ove godine svetska fudbalska javnost ostala je u šoku nakon informacije da je legendarni italijanski fudbaler Franko Barezi preminuo u 66. godini života.

Legendarni defanzivac je kompletnu svoju fudbalsku karijeru proveo u redovima Milana. Za prvi tim "rosonera" je debitova 1977. godine i do momenta kada je kopačke okačio o klin 1997. godine nije menjao klupske boje.

Mnogo je zanimljivih priča vezanih za ovog sjajnog fudbalera, ali svakako jedna od najneverovatnijih se dogodila na Svetskom prvenstvu koje je 1994. godine održano u Sjedinjenim Američkim Državama.

U meču drugog kola takmičenja po grupama protiv Norveške koju su Italijani rešili u svoju korist minimalnim rezultatom 1:0, Barezi je pokidao meniskus desnog kolena. Lekari su mu preporučili da krene put domovine kako bi se podvrgao oporavku, ali je od ipak odlučio da ostane u SAD, uz nadu da bi mogao da se oporavi do finiša takmčenja.

Počela je Barezijeva trka sa vremenom. Uz savete lekara i kondicionog trenera započet je proces oporavka, a najveći deo rehabilitacije je obavljao u bazenu. 

Na njegovu sreću klupski drugovi su uspeli i bez njega da stignu do velikog finala, a Franko Barezi je samo nakon 25 dana od teške povrede, sa kapitenskom trakom predvodio Italijane u velikom finalu gde je na terenu proveo svih 120 minuta igre protiv Brazila, a bio je i izvođač jedanaesterca u penal seriji, ali je na nesreću bio neprecizan, da bi kasnije i Roberto Bađo pomašio ključni jedanaesterac nakon kojeg su "karioke" stigle do title svetskog šampiona.

 

 

- Karijera Franka Barezija:

Za prvi tim debitovao je 1977. godine, a do završetka karijere 1997. nije promenio klub. Sa Milanom je prošao put od ispadanja u Seriju B do osvajanja Italije, Evrope i sveta. Upravo je ta odanost dodatno učvrstila njegov status jedne od najvećih figura u istoriji Rosonera.

Tokom dve decenije odigrao je 719 zvaničnih utakmica za Milan. Osvojio je šest titula prvaka Italije, tri evropske krune, dva Interkontinentalna kupa, dva evropska Superkupa i četiri italijanska Superkupa.

Kao kapiten predvodio je jednu od najboljih generacija koje je evropski fudbal ikada video. Bio je komandant čuvene odbrane Milana, uz Paola Maldinija, Alesandra Kostakurtu i Maura Tasotija, u ekipama Ariga Sakija i Fabija Kapela koje su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina pomerale granice fudbala.

Barezi nije bio fizički najdominantniji štoper svoje ere, ali je igru čitao nekoliko poteza unapred. Anticipacija, postavljanje, mirnoća sa loptom i sposobnost da organizuje čitavu poslednju liniju učinili su ga jednim od najboljih libera u istoriji.

Njegov značaj za Milan najbolje oslikava odluka kluba da posle njegovog povlačenja iz upotrebe povuče dres sa brojem šest.

Dubok trag ostavio je i u reprezentaciji Italije. Bio je deo selekcije koja je 1982. godine postala prvak sveta, sa "Azurima" je osvojio treće mesto na domaćem Mundijalu 1990, dok ih je četiri godine kasnije kao kapiten predvodio do finala u Sjedinjenim Američkim Državama.

Upravo je na tom turniru ispisao jednu od najupečatljivijih priča svoje karijere. Posle povrede meniskusa u grupnoj fazi, operisan je, ali se za samo 25 dana vratio na teren i odigrao veličanstveno finale protiv Brazila. Promašaj u penal seriji ostao je bolan trenutak, ali nije mogao da umanji veličinu kapitena koji je učinio gotovo nemoguće da bi ponovo poveo svoju zemlju.

Po završetku igračke karijere ostao je uz Milan kroz različite funkcije, a od 2020. godine obavljao je ulogu počasnog potpredsednika kluba.