Osnovali su klub u tajnosti, na prvu utakmicu otišli peške, a sve je počelo zbog jedne ljubavi: Neverovatna priča o nastanku Vojvodine

Pred novosadskom Vojvodinom je trenutak istine. Klub iz "srpske Atine" igra revanš meč prvog kola kvalifikacija za UEFA Ligu Evrope gde će u Budimpešti pokušati da nadoknade rezultatski deficit, pošto je ekipa Ferencvaroša na "Karađorđu" slavila rezultatom 2:1.

I dok se navijači novosadskih crveno-belih nadaju senzaciji u Mađarskoj, jedna zanimljiva priča vezana je dvostrukog šampiona naše zemlje...

Malo je fudbalskih klubova čija istorija krije toliko zanimljivih detalja kao što je slučaj sa Fudbalskim klubom Vojvodina. Danas jedan od simbola Novog Sada i srpskog sporta, klub je nastao u gotovo filmskim okolnostima – u tajnosti, iz ljubavi prema fudbalu, ali i zahvaljujući mladalačkom entuzijazmu koji je prkosio vremenu.

Priča počinje 6. marta 1914. godine u skromnoj štrikerskoj radionici u Temerinskoj ulici broj 12 u Novom Sadu koja je bila u vlasništvu Save Šijakova. Upravo tu se okupila grupa srednjoškolaca koja je, uprkos tadašnjim političkim prilikama i brojnim ograničenjima, odlučila da osnuje prvi srpski fudbalski klub u gradu. Njihova želja bila je jednostavna – da igraju fudbal pod svojim imenom i da stvore klub koji će predstavljati njihov narod i njihov grad.

Prvi ispit nije dugo čekao. Vojvodina je svoju premijernu utakmicu odigrala u Kovilju protiv FK Šajkaš, a već tada nagovestila je da će imati pobednički karakter. Novosađani su slavili ubedljivim rezultatom 5:0, ali rezultat nije jedina zanimljivost koja se vezuje za taj susret.

Naime, fudbaleri nisu imali prevoz do Kovilja, pa su na utakmicu krenuli – peške. Danas je gotovo nezamislivo da profesionalni ili čak amaterski tim na gostovanje ide na taj način, ali upravo takvi detalji najbolje oslikavaju vreme u kojem je klub nastajao i ogromnu ljubav njegovih osnivača prema fudbalu.

Uz prvi meč vezuje se i legenda koja se i danas prepričava među ljubiteljima kluba. Prema toj priči, kapiten ekipe Jovan Ljubojević upravo je Kovilj izabrao za prvog protivnika jer je u tom mestu imao devojku koju je želeo da impresionira svojim fudbalskim umećem. Da li je reč o istorijskoj činjenici ili simpatičnoj anegdoti, nije sasvim poznato, ali ova priča godinama predstavlja neizostavan deo klupske tradicije.

Nekoliko godina kasnije nastao je još jedan važan simbol Vojvodine. Studenti iz Novog Sada, koji su studirali u Pragu, doneli su sa sobom crveno-bele dresove čuvene Slavije. Upravo po uzoru na njih, Vojvodina je usvojila boje koje će kasnije postati njen zaštitni znak i deo identiteta prepoznatljivog širom regiona.

Ni grb nije nastao slučajno. Plava zvezda dodata je kao simbol boja srpske trobojke, čime je klub još snažnije istakao svoju povezanost sa nacionalnim identitetom i tradicijom.

Više od jednog veka kasnije, Vojvodina nije samo fudbalski klub. Ona predstavlja deo istorije Novog Sada, simbol istrajnosti, ponosa i sportskog duha koji traje generacijama. Od tajnog sastanka u maloj radionici, preko pešačenja do prve utakmice i legendi koje se i danas prepričavaju, pa sve do statusa jednog od najvećih srpskih klubova – priča o Vojvodini pokazuje da najveće sportske priče često počinju sasvim skromno, ali zahvaljujući ljudima koji veruju u svoje snove postaju večne.