Ko su najveće fudbalske zvezde koje nemaju "kartu" za Ameriku? Od Sergeja i Vlahovića, do Šeška i Leve...

Sada, kada su kompletirane grupe za Svetsko prvenstvo u Severnoj Americi, možemo legitimno govoriti o igračima koji se neće naći na šampionatu planete. Kao i mnogi, i ruski "Sport ekspress" je sastavio svoju listu najboljih fudbalera koji se neće naći u SAD, Kanadi i Meksiku, a možemo reći da spisak i te kako obiluje kvalitetom. 

Stoga, krenimo redom...

Dominik Soboslaj (Mađarska) - Liverpulov "umetnik" slobodnih udaraca

Procenjena vrednost fudbalera Liverpula je 100 miliona evra prema "Transfermarktu", što ga čini najskupljim igračem među onima koji sigurno neće doći na turnir u Severnoj Americi. Takođe je jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u Evropi.

Dominik nema za čime da žali - na šest utakmica upisao je četiri asistencije i bio treći najbolji asistent evropskih kvalifikacija. Takođe je učestvovao u skoro polovini golova reprezentacije - pet od 11 pogodaka Mađarske postignuto je uz njegov doprinos.

Ali to nije spaslo tim. U grupi su Mađari propustili ispred sebe Portugal i Irsku. Sudbina mesta u baražu odlučivala se u poslednjem kolu — Mađarskoj je bio dovoljan i remi protiv Iraca. Do 80. minuta vodili su 2:1, ali je het-trik Parrota, uz pobednički gol u 90+6. minutu, doneo trijumf rivalu.

Hviča Kvaratskelija (Gruzija) - šampion Evrope se ne bori i za svetsku titulu

Jedan od najuzbudljivijih fudbalera sa postsovjetskog prostora takođe nije uspeo da sa svojom ekipom izbori ni baraž. U kvalifikacionoj grupi Gruzija je ostvarila samo jednu pobedu, dok je u preostalih pet mečeva izgubila. Protiv Španije i Turske nisu imali šanse.

U februaru je Hviča napunio 25 godina, pa će imati još prilika da se plasira na najveći turnir na svetu, a već može i da se pohvali titulom prvaka Starog kontinenta - istina, na klupskom nivou sa PSŽ. Nadu ulivaju dobar nastup na Evropskom prvenstvu 2024. i generacija talentovanih mladih igrača. Predvodiće ih Giorgi Mamardašvili, Žorž Mikautadze, te i sam Kvaratskelija.

Jan Oblak i Bendžamin Šeško (Slovenija) - dve strane iste medalje

Reprezentacija Slovenije potpuno je podbacila u kvalifikacijama. U šest mečeva nisu ostvarili nijednu pobedu i osvojili su samo četiri boda. A grupa, moramo priznati, nije bila toliko izazovna: Švedska, koja je loše otvorila ciklus, kao i Švajcarska. 

Dok je Oblak konstantno pokušavao da spasava tim, Šeško nije pomogao gotovo ništa. U tri od četiri meča u kojima je napadač Mančester junajteda bio starter, Slovenci nisu postigli gol. On sam u kvalifikacijama nema nikakav učinak.

Tanjug / AP Photo/Antonio Calanni

Điđi Donaruma i Sandro Tonali (Italija) - možemo slobodno staviti sve "azure"... 

Na ovu listu može da se doda pola Italijana u timu Đenara Gatuza. Tu su najbolji asistent među defanzivcima Federiko Dimarko, jedan od najkreativnijih vezista sveta Nikolo Barela i skupi Alesandro Bastoni. Ipak, najviše se izdvajaju Tonali i Donaruma.

Sandru i Điđiju ide odlično u klubovima, ali sa reprezentacijom i ne baš. Italijani su prvo prepustili prvo mesto u grupi savršenim Norvežanima, zatim u plej-ofu pobedili Severnu Irsku i obradovali se što su u finalu dobili Bosnu, a ne Vels. Međutim, iako su vodili više od sat vremena, na Svetsko prvenstvo ne ide Italija.

Robert Levandovski (Poljska) - kraj kakav niko nije priželjkivao

Poljaci su, kao i Italijani, posrnuli u finalu baraža. Do njega su stigli jer su u grupi za tri boda zaostali za Holandijom. Teška pobeda protiv Albanije (2:1) u polufinalu baraža, a zatim poraz od Švedske u finalu. Poljaci su dva puta stizali rezultat, ali su u 88. minutu primili gol od Đekeresa i izgubili 2:3.

Odmah posle meča Levandovski je objavio kraj reprezentativne karijere — kao rekorder po broju utakmica (163) i najbolji strelac (88) u istoriji Poljske.

Sergej Milinković-Savić i Dušan Vlahović (Srbija) - promena selektora i nova nada

Srbija će propustiti prvo Svetsko prvenstvo od 2014. godine. Borili su se do kraja kvalifikacija, ali nisu uspeli protiv Engleske i Albanije. Ekipa Veljka Paunovića, koju je veći deo kvalifikacija vodio Dragan Stojković Piksi, završila je na trećem mestu, bod iza zone baraža.

Pored Vlahovića i Milinkovića-Savića, bez SP 2026 ostaju i druge srpske zvezde - Aleksandar Mitrović, Strahinja Pavlović, Nikola Milenković i Filip Kostić, ali se definitivno ovaj dvojac izdvaja kao "kapitalan", s obzirom da se radi o dva fudbalera o kojima se govori u gotovo svakom prelaznom roku.

Razmus Hojlund i Kristijan Eriksen (Danska) - početak za jednog, kraj za drugog

Danci su 2021. stigli do polufinala Evropskog prvenstva, gde su nesrećno izgubili od Engleske. Posle tog uspeha usledio je pad: ispadanje u grupi na SP 2022, osmina finala na EURO 2024 i sada eliminacija u baražu za SP.

Sve je odlučila završnica meča sa Škotskom u poslednjem kolu. Dancima je bio dovoljan bod za direktan plasman, ali su Škoti pobedili u nadoknadi vremena.

U polufinalu baraža lako su pobedili Severnu Makedoniju, ali ih je u finalu čekala nova drama. Sa Česima je bilo 1:1 u regularnom delu, zatim po gol u produžecima, a u penalima su bili precizniji rivali. Prvi penal promašio je Hojlund, pogodivši prečku, dok je Eriksen bio siguran. Ipak, Danska je ispala.

Valja istaći, za Hojlunda ima i te kako vremena, pošto ima tek 23 godine, ali deluje da je ovo bila poslednja prilika za iskusnog vezistu da se okuša u nacionalnom dresu na najvećoj smotri... 

Ademola Lukman i Viktor Osimen (Nigerija) - "Super orlovi", možda i najveće razočaranje 

Iznenađujuće, jedna od najjačih afričkih reprezentacija po imenima neće igrati na Svetskom prvenstvu. Nigerija je u grupi prosula bodove protiv Benina, Lesota i Zimbabvea, prepustivši prvo mesto Južnoj Africi. U plej-ofu su prvo izbacili Gabon, a zatim izgubili od DR Konga na penale.

"Super orlovi" propuštaju SP drugi put zaredom. Za četiri godine Lukman će imati 32, a Osimen 31 godinu, tako da možemo konstatovati da u svojim "džepovima" imaju još makar jednu šansu. Samo je bitno da je ozbiljno shvate...

Brajan Mbeumo (Kamerun) - ni "lavovi" nisu što su nekad bili 

Kamerun je još jedan veliki gubitnik afričkih kvalifikacija. Slična situacija kao kod Nigerije: drugo mesto u grupi (iza Zelenortskih Ostrva) i ispadanje od DR Konga u plej-ofu - ovog puta golom u 90+1. minutu (0:1).

Sledeći ciklus sa Mbeumom čekaće Karlos Baleba, Andre Onana i Frank Zambo-Angisa. Deluje neverovatno da takva ekipa neće igrati na SP, ali "lavovi" već godinama igraju ispod nivoa, na koji nas je navikla generacija sa kraj i početka ove decenije, kada je Samuel Eto "žario i palio" terenima Evrope i sveta.

Serhu Girasi (Gvineja) - najmanje iznenađenje... 

Gvineja je takođe podbacila, završivši iza Alžira, ali i Ugande i Mozambika. Posebno bolni bili su gubici bodova protiv Bocvane (poraz i remi) i Somalije (remi), ali činjenica je da se radi o naciji koja nema dugačku fudbalsku istoriju kao što je ima njihov prvopomenuti rival iz grupe, te recimo Nigerija i Obala Slonovače.

Verovatno je Gvineji nedostajala efikasnost Girasiija. Najbolji strelac prošle sezone Lige šampiona imao je samo jedan učinak - gol protiv Somalije (3:0). Sa proširenim formatom turnira imao je veliku šansu da debituje na SP, ali će 2030. imati već 34 godine, a teško da će Gvineja do tada imati dovoljno jak tim.

Rodrigo (Brazil) - "karioke" su tu, ali...

Za sada je ovo jedina superzvezda koja će sigurno propustiti SP 2026 zbog povrede, a ne zbog neuspeha reprezentacije. Početkom marta napadač Reala, pokidao je prednji ukršteni ligament i lateralni meniskus desnog kolena. Prognoze su loše - najmanje deset meseci pauze.

Rodrigo bi sigurno bio od pomoći Karlu Anćelotiju u Severnoj Americi. Najverovatnije bi bio starter na krilu, gde trenutno vlada velika rotacija: smenjuju se Rafinja, Vinisijus, Estevao, Luis Enrike, Martineli i Endrik. Valja istaći da se "selesao" nije najbolje pokazao u pripremnim mečevima sa Hrvatskom i Francuskom (pobedili "vatrene", izgubili od "trikolora"), te da mnogi predviđaju kolaps na predstojećem Mundijalu...