(VIDEO/FOTO) Priča sa parkinga u Bačkoj Topoli: Veliko srce Mitrovića i Pavlovića

Nije bilo zvižduka, nije bilo negodovanja čak ni u trenucima kada je Srbija gubila od Saudijske Arabije. Umesto nervoze i pritiska, sa tribina u Bačkoj Topoli dolazila je podrška. Možda ne toliko glasna, ali definitivno postojana. 

Koliko su Aleksandar Mitrović i njegovi saigrači voljeni, videlo se tek po završetku utakmice. Kada su se reflektori ugasili, a žurba nestala, ispred stadiona ih je sačekala grupa dece, tridesetak dečaka i devojčica sa istom željom: fotografija, autogram, možda i dres. Bila je to ona najčistija slika fudbala, bez kalkulacija i bez distance.

TV Arena sport

 

Najveća gužva, očekivano, stvorila se oko Strahinje Pavlovića i Aleksandra Mitrovića. Kapiten praktično nije mogao da se pomeri jer su ga deca opkolila sa svih strana, dozivala ga, pružala ruke, telefone, dresove. I nije odbio nikoga. Strpljivo je zastajao, fotografisao se, delio autograme, bez znaka nervoze, kao da razume koliko ti trenuci znače onima koji ih čekaju.

 

 

Ipak, posebnu sliku večeri dao je Pavlović. Defanzivac Milana nije žurio. Išao je redom, od deteta do deteta, posvećujući svakome pažnju i potpisujući gomilu papirića ispred sebe. Retko se viđa takva smirenost i takav odnos prema navijačima, posebno onim najmlađima.

Na kraju reda stajao je dečak koji nije odustajao. Tiho, ali uporno ponavljao je: "Pavloviću, molim te…" I dočekao je svoj trenutak. Pavlović mu je prišao, poklonio dres i ispunio želju zbog koje se dolazi na stadion. Dečak je potom otrčao ka roditeljima, stežući dres kao najveće blago.

 

 

I ostali reprezentativci rado su zastajali zbog fotografija i autograma, ali ono što su pokazali Mitrović i Pavlović zaslužuje poseban respekt. U vremenu kada je kontakt između igrača i navijača sve ređi, oni su pokazali koliko malo je potrebno da se napravi velika razlika.

TV Arena sport

 

Možda upravo u ovakvim večerima leži odgovor na pitanje gde reprezentacija treba da igra. Ne nužno tamo gde je najviše ljudi, već tamo gde postoji iskrena veza između tima i tribina. Jer podrška ne mora uvek da bude najglasnija.