Sin Dejana Stankovića koji više ne živi u njegovoj senci: Aleksandar uspešno kroči svoju karijeru, a priznanja polako stižu

Srpski fudbaler Aleksandar Stanković je odrastao uz neminovan teret slavnog prezimena, ali je svojim radom uspeo da ga pretvori u motiv, a ne u kočnicu. 

Iako se od prvih fudbalskih koraka suočavao sa etiketom „sin Dejana Stankovića“, mladi vezista danas sve glasnije dokazuje da gradi karijeru isključivo zahvaljujući sopstvenom talentu, karakteru i upornosti. 

Njegov put od Interovog omladinskog pogona, preko Lucerna, do belgijskog Briža svedoči o spremnosti da prihvati rizik, napusti zonu komfora i svakim korakom potvrdi da pripada ozbiljnom fudbalskom nivou.

Upravo ta posvećenost dovela ga je do toga da bude proglašen najboljim igračem belgijskog prvenstva za mesec oktobar, što je jasna potvrda da je na terenu prestao da bude „nečiji sin“ i postao konkretan, prepoznatljiv i cenjen fudbaler.

Belgijski HLN je povodom nagrade razgovarao sa Aleksandrom, koji je otvoreno govorio o pritisku prezimena, izborima u karijeri i podršci koju ima od oca.

Na pitanje o tome da li je osećao teret očekivanja, Aleksandar je objasnio:

"Kao dete, počneš da treniraš i odmah te etiketiraju: ‘Ti si sin Dejana Stankovića i samo zato si ovde’. Kao da radiš nešto pogrešno, a zapravo samo želiš da igraš fudbal. Što sam stariji, sve sam više naviknut na to i baš me briga šta pričaju okolo", poručio je Stanković junior.

U Briž je stigao kao najveće pojačanje leta, uprkos interesovanju velikih klubova iz Italije i Nemačke. Kako kaže, odluka je bila instinktivna:

"Odlučio sam se srcem za Briž. Posle prvih razgovora sa direktorima znao sam da je to pravi klub. Nakon dva minuta razgovora rekao sam ‘da’. Imao sam dobar osećaj".

Profimedia

"Ta klauzula nije bila neophodna sa moje strane. Samo sam hteo da pređem u Briž.“

O odnosu sa ocem, koji ga prati diskretno, ali jasno, kazao je:

"Da budemo jasni, to je bila moja odluka. Tata mi je rekao da je to dobar korak za mene, ali sam mu javio tek kada sam već odlučio. Bio je na tribinama protiv Šarlroe… i to mi stvara dodatni pritisak, jer se retko viđamo. Jedva je dočekao da dođe da me gleda", iskren je Ačeksandar Stanković.

Njihovi razgovori najčešće su o fudbalu:

"Posle svake utakmice razgovaramo. Uvek vidi nešto što je moglo bolje. Gura me napred. Uvek mi kaže: ‘Nikada nećeš biti savršen fudbaler, ali moraš da težiš savršenstvu".

Govorio je i o skromnosti i odrastanju uz jasna pravila:

"Otac nas je naučio da budemo gladni uspeha i da nam niko ništa neće pokloniti. Zato mi je normalno da se ne ponašam kao zvezda".

Otkrio je i koliko mu je značilo što je morao rano da se osamostali:

"Život u Lucernu, pa potom u Brižu, naučio me je da sam rešavam probleme. Savetovao bih svim mladim igračima da izađu iz zone komfora. Ako izdržite tu borbu sami, onda ste materijal za velike stvari", istakao je srpski fudbaler.

Danas je jedan od stubova Briža, debitovao je za reprezentaciju Srbije, postigao gol i izrasao u igrača koji nosi svoju ekipu. Njegovi uzori nisu slučajni:

"Moj idol je tata, ali najviše volim da gledam Čalhanoglua i Barelu. Kad treniraju, možeš da uzmeš kokice i samo uživaš. Pokušavam da upijem deo njihovog znanja", zaključio je fudbaler Briža.