(VIDEO) Legenda koja ne umire: Četiri decenije od smrti Mancea, simbola Partizana

Na današnji dan, 3. septembra 1985., crno-beli svet zavijen je u tugu. Vest da je u saobraćajnoj nesreći poginuo Dragan Mance, jedan od najvećih fudbalera u istoriji Partizana, zauvek je promenila ne samo klub, već i čitav jugoslovenski fudbal.

Mance nije bio samo golgeter. Bio je simbol jedne epohe. Momak iz Zemuna čije ime i dalje odzvanja stadionom u Humskoj, ime koje se izgovara sa poštovanjem, setom i ponosom.

„Zvuk udara kola o betonski stub na staroj deonici auto-puta Beograd - Novi Sad još para nebo nad Zemunom...“, počinje sećanje koje je danas objavljeno na sajtu FK Partizan, podsećajući da su prošle čak četiri decenije od dana kada je klub izgubio svoju mladost, talenat i simbol budućnosti.

 

 

U trenutku tragedije, Mance je bio u punoj snazi. Najbolji strelac Partizana, miljenik navijača, igrač kojeg su poštovali i protivnici.

Njegov učinak od 174 gola na 279 utakmica ostao je neprevaziđen u srcima navijača. Njegovo radovanje golovima, opevano u stihovima “na kolenima klizi po travi, podiže ruke, golove slavi”, postalo je večni deo identiteta kluba.

Partizanu se priključio 15. septembra 1980. godine, a za samo pet godina ostavio je neizbrisiv trag.

Igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije: četiri puta za A tim, sedam puta za mladu selekciju i dva puta za olimpijsku ekipu. Svoj poslednji pogodak postigao je 1. septembra 1985. iz penala protiv Budućnosti, samo dva dana pre nego što je tragično izgubio život.

Nesreća ga je zaustavila kada niko drugi nije mogao. Ali ono što nije mogla smrt , jeste zaborav. Dragan Mance je više od statistike, više od fudbalera. On je ostao večna legenda, simbol Partizana i oličenje bezuslovne ljubavi između igrača i kluba.