Odlična igra, božija pomoć, drugarstvo...: Ilija Najdoski evocira sećanje na Zvezdinu planetarnu titulu

Ilija Najdoski dok je živ neće zaboraviti ono što je (u)radio sa Crvenom zvezdom, jer je u njenom dresu dotakao fudbalske zvezde 1991. godine, postavši prvo šampion Evrope, a onda i prvak sveta! Ovo drugo na današnji dan, 8. decembar, kada je sa saborcima, u dalekom Tokiju, pobedio Kolo Kolo u Interkontinentalnom kupu. 

Najbolji tim Južne Amerike u to doba nije imao šansu protiv čete iz Ljutice Bogdana, a on sam nije imao ni tremu ni dilemu da će tih 90 minuta doneti još jednu neviđenu radost "delijama" i ljubiteljima fudbala u Srbiji i na Balkanu. 

"Podsvesno sam znao da će sve biti u redu u Tokiju, jer je utakmica bila na dan moje slave, te sam bio ubeđen da će nam bog pomoći da dođemo do pobede. Utakmica je bila baš takva, kako sam i očekivao. Mi smo kao ekipa odigrali odlično, svi su bili na fenomenalnom nivou, te smo zasluženo pobedili. Kolo Kolo je bio odlična ekipa. Njihov trener nas je poznavao već, te su sa te strane imali veliku prednost. Ipak, mi smo zaista odigrali sjajnu utakmicu, te se pitanje pobednika nije dovodilo u pitanje", rekao je Najdoski, a prenosi vanični sajt Crvene zvezde.

Crvena zvezda je već od 42. minuta igrala sa fudbalerom manje, pošto je isključen Dejan Savićević. Međutim, ni to nije omelo da ode korak dalje i zaokruži bajkovit uspeh iz finala tadašnjeg Kupa šampiona. 

"Bilo je nezgodno, igrati sa 10 igrača u polju na tako teškoj utakmici, protiv odlične ekipe Kolo Kolo. Igrali smo više od jednog poluvremena sa igračem manje što je bilo teško, ali se na kraju nije odrazilo na rezultat. Mi smo zaista toliko dobro odigrali, da se na terenu nije osetilo da nas je manje. Na kraju nije bilo šanse da nam protivnik napravi veći problem. I pored toga što se ekipa od Barija malo promenila, mi smo tada pokazali da smo se odlično uigrali i kao ekipa smo bili baš dobri na tom meču, što nam je na kraju donelo veliki trofej". 

Prema rečima penzionisanog defanzivca iz Makedonije svega toga bi teško bilo da svlačionica nije disala kao jedan. 

"Uvek su odnosi u ekipi bili fenomenalni, kako u Bariju, tako i u Tokiju. Mi smo pre svega svi u ekipi bili pravi drugari. Po mom mišljenju je to bila naša najveća snaga - bili smo svi sjajni momci i pravi drugari. Svi su bili pošteni i neiskvareni, te su znali da 'ginu' za Zvezdin dres. Težina Zvezdinog dresa je velika, ogroman je pritisak i odgovornost, a tada je cela ekipa bila svesna gde igra i koji grb nosi na grudima svaku utakmicu. Među nama nikada nije bilo problema, a svi se međusobno čujemo i dan danas". 

Najdoski živi daleko od Beograda, ali revnosno prati Crvenu zvezdu i raduje se njenim uspesima u Srbiji i Evropi. 

"Zvezda napreduje svake godine, sada je klub u samom vrhu evropskog fudbala. Organizacija kluba i sve u njemu je na najvišem mogućem nivou. Klub se vratio i sada je tamo gde mu je mesto - u vrhu evropskog fudbala. Sada igrači nemaju šta da brinu, već samo treba da treniraju i da na utakmici daju sve od sebe. Naravno, ne treba žuriti u procesu, ali Zvezda ide u sjajnom pravcu, te mislim da zaslužuje LŠ svake godine. Želeo bih i da pozdravim navijače, te da poželim uspeh klubu u sredu u Milanu i mislim da ako odigraju kao protiv Štutgarta, neće biti problema", zaključio je Najdoski.

 

Foto: MN Press