Brazil je u suzama, preminuo je legendarni igrač i selektor Brazila Mario Lobo Zagalo

Mario Lobo Zagalo, legenda brazilskog fudbala, preminuo je jutros u 92. godini. Bio je lošeg zdravlja poslednje vreme, a "O Globo" je preneo da je premiuo u bolnici jer su mu bubrezi prestali sa radom. 

U septembru prošle godine proveo je dvadesetak dana u bolnici zbog infekcije urinarnog trakta, a pred Novu godinu ponovo je hospitalizovan usled zastoja većeg broja organa, javljaju brazilski mediji.

Pele je Kralj fudbala, a Mario Lobo Zagalo čovek sa četiri osvojena Mundijala. Dva kao igrač sa Peleom 1958. i 1962. godine, jedan kao selektor 1970, a poslednji kao koordinator 1994. godine.

Pola veka u Brazilu je bilo dovoljno reći "Lobo" (Stari vuk) i svi su znali da je reč o Zagalu. Učestvovao je Lobo na sedam Mundijala u različitim ulogama. Kao igrač, selektor, pomoćnik, kordinator. Jednom finalu čak je prisustvovao kao redovan vojnik. Bilo je to za 1950, kada je Brazil doživeo jedan od najvećih poraza u svojoj istoriji, onaj od Urugvaja.

Zagalo je dvostruki osvajač Svetskog prvenstva kao igrač - 1958. i 1962. godine. U oba slučaja bio je član prve postave. U Švedskoj je činio čuvenu napadačku petorku sa Didijem, Peleom, Vavom i Garinčom, dok je četiri godine kasnije u Čileu mesto povređenog Pelea zauzeo Amarildo.

U finalu protiv Šveđana, u velikom slavlju od 5:2, postigao je četvrti pogodak. U finalu '62. protiv Čehoslovačke nije uspeo da se upiše u strelce, ali je bio jedan od najboljih na terenu.

AP Photo, File

 

Kada je 1970. u Meksiku kao selektor postao prvak sveta imao je samo 38 godina i postao prvi čovek sa Zlatnom boginjom i kao igrač i trener. Na idućem šampionatu u Nemačkoj Selesao se nije najbolje proveo, završio je takmičenje u ranoj fazi, nakon čega je dobio otkaz.

Četvrtu zlatnu medalju sa Mundijala Zagalo je doneo 1994, kada je bio kordinator i prvi savetnik Karlosa Alberta Pereire. U Francuskoj četiri godine kasnije ponovo je bio glavnokomandujući, vodio onaj strašan sastav sa Ronaldom, Rivaldom, Kafuom, Robertom Karlosom, Dungom, Bebetom i ostalima, međutim u finalu mu se isprečio domaćin i onaj misteriozni problem koji je Zuba imao noć pred meč sa Francuzima.

Sedmo učešće na najvećim smotrama zabeležio je u Nemačkoj 2006, ponovo kao kordinator i savetnik. Bilo je to ujedno i njegovo poslednje angažovanje u nacionalnom timu.

 

 

Kao igrač branio je boje Flamenga i Botafoga. Sa crno-belima je čak dolazio u Beograd i igrao protiv Crvene zvezde početkom šezdesetih. Kasnije je trenirao oba kluba, kao i brojne druge - Vasko da Gamu, Fluminense, Al Hilal...

Ostaće večno upamćen kao čovek koji se pojavio na sedam Mundijala i u pet navrata bio finalista. 

Zanimljivo je i to što jedni stručnjaci tvrde kako je najbolji tim svih vremena bio onaj brazilski iz 1958. Drugi se, opet, kunu u onaj iz 1970, kada su Peleu pridodati Rivelino, Žairzinjo i Tostao. Zajednički imenilac za oba jeste Mario Lobo Zagalo.