Toto Volf, direktor Mercedesa, istakao je da je veoma ponosan na sve u timu nakon što su posle pet godina ekipi doneli novu titulu u konkurenciji konstruktora u šampionatu Formule 1.
Ima li razloga za brigu? Samo šest srpskih predstavnika u Ligi šampiona
komentari (0)
Autor: TV Arena sport
15.09.202519:56
ProfimediaDušan Vlahović i Filip Kostić
Utorak, 16. septembar, označava početak 71. izdanja najvećeg evropskog klupskog takmičenja. UEFA Liga šampiona sprema se za drugu sezonu promenjenog formata u kom će se za "ušati trofej" boriti čak 36 ekipa. Ali i pored povećanja broja članova - srpskih predstavnika jedva da ima...
Naravno, ta brojka drastično je opala nakon što je Crvena zvezdaizgubila plej-of duel sa Pafosom, ali je svakako negazivna statistika da samo šest naših igrača nalaze se na spisku svojih zimova za Ligu šampiona. A to su: Lazar Samardžić (Atalanta), Dušan Vlahović (Juventus), Filip Kostić (Juventus), Aleksandar Stanković (Briž), Vanja Milinković-Savić (Napoli) i Jug Stanojev (Kairat).
Inače bi, sa crveno-belima, lista naših učesnika bila daleko veća, ali je poslednja runda kvalifikacija skratila spisak za dvocifren broj fudbalera.
Kako stvari stoje, prošli su dani kada su naši reprezentativci konkurisali za osvajanje ovog takmičenja. Iako je Luka Jović bio na krovu Evrope sa Real Madridom pre četiri sezone, ali nije bio preveliki faktor u osvajanju titule s obzirom da za njega nije bilo mesta ni na klupi tokom finala.
On je tek četvrti koji je u ovom veku stigao do tog priznanja, a pre njega to su učinili Branislav Ivanović (Čelsi), Nemanja Vidić (Mančester junajted) i Dejan Stanković (Inter). Još teža činjenica jeste ta da od Nevena Subotića (Borusija Dortmund) iz 2013. godine nismo imali fudbalera koji je zapravo imao minutažu u finalima.
Sa druge strane, komšije iz Hrvatske svake godine imaju po kojeg predstavnika, a do skoro su imali i veoma dugačak niz godina sa makar po jednim osvajačem turnira - iako nemaju svaki put svoj klub u Ligi šampiona. Takav je slučaj i u sezoni pred nama, a svakako imaju duplo više učesnika nego mi - Josip Šutalo (Ajaks), Mario Pašalić (Atalanta), Josip Stanišić (Bajern Minhen), Franjo Ivanović (Benfika), Dominik Kotarski (Kopenhagen), Petar Sučić (Inter), Joško Gvardiol (Mančester Siti), Mateo Kovačić (Mančester Siti), Mislav Oršić (Pafos), Ivan Perišić (PSV) i Fabijan Buntić (Karabag).
Pritom, za razliku od naših predstavnika od kojih niko nije starter u svom timu, Hrvatska ima podosta igrača koji će imati impresivnu minutažu u Ligi šampiona. Dosta naših reprezentativaca i najboljih igrača trenutno igraju po nižim ligama i manjim klubovima, a takođe imamo i podosta igrača u nižim nivoima evropskog fudbala (uključujući i Crvenu zvezdu koja igra Ligu Evrope). Trenutno se nalazimo u nekoj vrsti smena generacija, gde mladi talenti još grade karijere dok stariji ulaze u poslednje faze svojih karijera - ostaje nada da će narednih godina broj predstavnika biti mnogo veći.
Toto Volf, direktor Mercedesa, istakao je da je veoma ponosan na sve u timu nakon što su posle pet godina ekipi doneli novu titulu u konkurenciji konstruktora u šampionatu Formule 1.
U delu regiona postoji još temeljniji problem: čak i kada kapital želi da uđe u sport, pravni sistem često nije uređen tako da mu to omogući na način na koji bi investitor ušao u bilo koju drugu kompaniju.
Razgovori su u preliminarnoj fazi, a obe kompanije će verovatno morati prvo da postignu dogovor s nekim od klubova pre nego što završe proces dobijanja odobrenja.
Uz državna ulaganja i dolazak stranih igračica, Saudijska Arabija ubrzano razvija ženski fudbal, ali izgradnja publike i širenje prostora za žene i dalje predstavljaju velike izazove.
Nekadašnji reprezentativac Srbije i napadač Crvene zvezde Dragan Mrđa govorio je u podkastu "2x45" o odnosu snaga u srpskom fudbalu, periodu dominacije Partizana, ali i teškim godinama kroz koje su crveno-beli prolazili početkom prethodne decenije.
Euroleague
Profimedia
Ostavite komentar