Crvena zvezda u Ligi šampiona: Šta je bilo dobro i gde je moralo bolje

Crvena zvezda je stavila tačku na još jedno učešće u Ligi šampiona - četvrto u poslednjih sedam godina. Da je moglo bolje, moglo je. Možda je i moralo u nekim situacijama. Iako se sezona u elitnom evropskom takmičenju možda može nazvati neuspehom, jer cilj nije ostvaren (nokaut faza), glavni zaključak je vrlo prost. Crvenoj zvezdi je mesto u Ligi šampiona.

Zašto je to bitno naglasiti? Usled čestih duela sa skupljim, pa i kvalitetnijim protivnikom, među navijačima je počelo da kruži mišljenje da je za ekipu možda bolje da se takmiči u Ligi Evrope. Srećom, to mišljenje nije dobro prihvaćeno od strane većine. Kako bi bila bolja, Crvena zvezda mora da se takmiči sa najboljima.

Šampion Srbije bi morao da izvuče pouke iz ove sezone, kako bi bio još bolji u narednoj. Prva i osnovna stvar, koju i navijači spominju iz sezone u sezonu - prekasno dovođenje najvećih pojačanja.

Crveno-beli su prošli Bode Glimt i plasirali su u Ligu šampiona, a tek nakon toga su stigla takozvana najveća pojačanja za elitno takmičenje. Baš kao i prethodne sezone, uprava je bila aktivna poslednjeg dana prelaznog roka. Pre godinu dana su stigli Šerif Endiaj, In Beom Hvang i Naser Điga. U septembru 2024. godine su to bili Rade Krunić, Nemanja Radonjić i Silas.

Zašto je to loša stvar? Kruniću, Silasu i Radonjiću je bio potreban period adaptacije, baš kao i Endiaju i Đigi. Hvang je ipak bio priča za sebe jer je reprezentativac Južne Koreje kroz svega nekoliko mečeva postao standardan u startnih 11 i konstantno se video njegov uticaj na igru crveno-belih.

Došlo se do toga da su pomenuta trojica osporavana od strane navijača, a i igre na terenu nisu bile na zadovoljavajućem nivou. Ipak, treba razumeti i upravu Crvene zvezde koja nije mogla da dovodi tako zvučna pojačanje pre nego što je bila sigurna da će klub igrati u Ligi šampiona.

MN Press

 

Možda je i ekipi Vladana Milojevića nedostajalo i malo sreće na žrebu. Tu se ne misli konkretno na žreb ekipa sa kojima su igrali, već na raspored protivnika. Ko zna, da je Benfika došla malo kasnije u sezoni, a ne kao prva utakmica u evropskom takmičenju... 

Nedostajalo je i sreće na terenu. Crveno-beli su parirali Monaku u prvih 45 minuta, a zatim nije dosuđen čist penal kojim bi srpski klub otišao na 1:2. Umesto toga je francuski klub postigao gol za 2:1, a igra šampiona Srbije se nakon toga raspala. Sa druge strane na gostovanju u Milanu, gosti su mogli bez problema do tri boda, ali su umesto toga "rosoneri" u finišu došli do pobede.

Greške u odbrani i na sredini terena su često koštale Crvenu zvezdu. To je nešto na čemu će Vladan Milojević morati da radi sa svojim igračima. To se možda najbolje videlo na poslednjoj utakmici na domaćem terenu protiv PSV-a. Nisu Holanđani bili bolji za 3:0 na poluvremenu, ali ih je Crvena zvezda praktično svojim greškama odvela do toga.

Ipak, treba izvući i dobre stvari iz poraza. Protiv Monaka, Barselone i Intera, klub iz Ljutice Bogdana je odigrao odlično svako prvo poluvreme, dok je pad usledio u drugom delu. Recept za bolje rezultate u budućnosti je da Crvena zvezda igra po 90 minuta kao u tim prvim poluvremenima.

Šampionu Srbije sada preostaje odbrana duple krune u domaćim takmičenjima gde su na dobrom putu. Nakon toga sledi novi letnji prelazni rok i kvalifikacije za evropsko takmičenje. Već sada se naziru pozicije gde su potrebna pojačanja, a sigurno je da to vide i Milojević i uprava crveno-belih.