Blanu i Ronaldu nije bilo svejedno od zvižduka 90.000 ljudi: Zoran Jovičić evocira sećanje na poslednji duel sa Barselonom

Fudbaleri Crvene zvezde igrače 6. novembra, na svom stadionu "Rajko Mitić" s Barselonom meč četvrtog kola Lige šampiona (21.00, TV Arena 1 Premijum), a dolazak Lamina Jamala i drugih zvezdi današnjeg sastava katalonskog tima povod je da se javnost priseti poslednjeg beogradskog duela sa istim rivalom iz Španije, pre skoro tri decenije. 

Čuveni centarfor crveno-belih, Zoran Jovičić, evocirao je za klupski sajt uspomene na susret kada je bio i strelac za eks šampiona Evrope i sveta, s najviše domaćih trofeja u istoriji srpskog fudbala. I nemalim istorijatom odmeravanja snaga sa Barsom. 

"Duel sa jednom takvom ekipom je bio praznik fudbala. Došla nam je Barselona, vrhunska ekipa koja je bila kvalitetna, dominantna, sa fudbalskim imenima, koje danas možda savremeni timovi nemaju. Revanš je odigran na Marakani, dok smo uprvoj utakmici izgubili 3:1, iako smo poveli golom Bratislava Živkovića. Tada se računao gol u gostima, pa je nama i rezultat od 2:0 na našem terenu odgovarao za prolaz", počeo je priču bivši napadač. 

Potom se osvrnuo na sam tok meča, kao i na pogodak, koji je postigao protiv te noći. 

"U utakmicu smo krenuli malo opreznije, s obzirom na to kakvog smo protivnika imali naspram sebe. Imali smo sreće, naravno uz trud i zalaganje da povedemo u 46. minutu. Postigao sam gol, a ljudi me i dan danas pitaju kakav je bio osećaj. U tomtrenutku to je bio adrenalin i doza zadovoljstva, kao i sreće što smo postigli pogodak, jer smo hteli da damo još. Nažalost brzo smo primili gol. Po našem mišljenju, kao i šire javnosti i stručnjaka smo odigrali dobar meč. Imali smo još šansi, među kojima su stativa Perice Ognjenovića, a takođe Miodrag Pantelić i ja smo imali prilike. Prošla je Barselona, ali smo ostavili primer za nove generacije kada se igraju velike utakmice, a to je da bi trebalo izaći dati sve od sebe i rezultat će doći sam po sebi".

 

MN Press

Publika je i tada bila 12. igrač srpskog tima i tto u daleko većem broju, u odnosu na današnji kapacitet. 

"Nezvanično, iako tada nisu bile stolice na severnoj i južnoj tribini pa je kapacitet bio veći nego danas, bilo je skoro 90 hiljada. Atmosfera je bila prelepa. Navikli smo bili na tunel, podršku sa severa i našeg 12. igrača, ali nam je bilo specifično tada što su svim prisutnim na Marakani bile podeljene pištaljke. Tako da je u jednom trenutku, kada smo izlazili na teren, ceo stadion zviždao uz pomoć pištaljki. Ponekad se zamislim i prisetim, igračke veličine poput Loran Blana i Ronalda i kako su se međusobno zagledali. Nije im bilo svejedno".

Jovičić od naslednika očekuje da budu hrabri i izginu na terenu, kako se to popularno kaže. 

"Svaka generacija nosi nešto svoje posebno i nekada je nezahvalno upoređivati. Igrači bi jednostavno trebalo da shvate i pokušaju da dožive predstojećuutakmicu kao zadovoljstvo. Ako izađeš na teren, daš maksimum, a znaš da si fizički spreman, da si trenirao, kao i da ti je trener dao određene zadatke, uz to imaš kvalitete - zato si igrač Crvene zvezde. Prosto daj maksimum, ispuni taktičke zahteve, a rezultat dođe sam po sebi", poručio je poznati fudbaler, dok je golman Aleksandar Dika Stojanović za naš portal prepričavao srpsko-španski okršaj iz 1982. godine.