Četiri poraza i tračak nade za opstanak u A diviziji: Srbija u Ajndhovenu pronašla "nešto" što Paunović mora da sačuva

Četiri utakmice, četiri poraza i nula bodova. Kada se pogleda samo tabela Lige nacija, slika srpske reprezentacije deluje prilično sumorno. Holandija, Nemačka i Grčka pokazale su "orlovima" koliko je veliki jaz između želja i onoga što trenutno mogu da pruže na međunarodnoj sceni. Ali, ako se iz ove četiri utakmice nešto mora izvući, onda to nije samo zaključak da je Srbija bez bodova. Poslednjih 90 minuta u Ajndhovenu pokazalo je da ova reprezentacija ipak ima lice koje vredi sačuvati.

U prva tri susreta Srbija je uglavnom bila inferiorna, često bez dovoljno energije, ideje i kontinuiteta da ozbiljnije ugrozi rivale. Protiv Holandije je, međutim, bilo drugačije. Nije bilo dovoljno za bodove, ali jeste da se vidi da "orlovi" mogu da izgledaju kao tim koji zna šta želi.

Credit: ANP, ANP / Alamy / Profimedia

 

U prvi plan iskočili su Cvetković i Stefan Gudelj. Njihove partije nisu rešile probleme reprezentacije, ali su poslale važnu poruku Veljku Paunoviću, postoje igrači koji mogu da donesu novu energiju i čiji učinak ne bi trebalo posmatrati samo kroz trenutno kroz godine.

Jer, kako je Dušan Tadić u više navrata govorio, Srbiji je potreban tim. Ne zbir individualaca, ne jedanaest igrača koji će čekati da neko drugi reši utakmicu, već grupa koja će funkcionisati kao celina.

Paunović je tokom ove četiri utakmice menjao, kombinovao i tražio rešenje. Probao je različite formacije, igrače i uloge, ali je u tom procesu ponekad delovalo kao da je više pitanja nego odgovora. Zato utakmica u Ajndhovenu može da bude važnija nego što sugeriše rezultat. Možda je upravo tih 90 minuta pokazalo odakle treba početi.

Novembarski mečevi protiv Nemačke i Grčke neće biti samo poslednja prilika da Srbija popravi bodovni saldo. Biće to i poslednji ozbiljan test pre nego što reprezentacija dobije mnogo jasniju sliku šta želi da bude. Dobra vest je što će Paunović tada moći da računa i na Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića. Kada u ekipi imate takva dva napadača, to je ogromna prednost.

Tanjug (AP Photo/Patrick Post)

 

Ali isto tako, imati Cvetkovića koji se ozbiljno nameće, Gudelja koji može da donese ono što je potrebno u defanzivi, pa potom pronaći način da se oni uklope sa Tadićem, Mitrovićem, Vlahovićem i ostalima to je pravi posao selektora.

Tadićev povratak dodatno komplikuje, ali i ulepšava tu slagalicu. Njegovo iskustvo i kvalitet mogu da budu dragoceni, ali Srbija ne sme da razmišlja samo do sledeće utakmice. Potrebno je napraviti tim koji će od marta biti sposoban da pobeđuje, a ne samo da povremeno pruži dobru partiju.

I nije još sve izgubljeno ni kada je sama Liga nacija u pitanju.

Srbija jeste poslednja u grupi bez bodova, ali promenjeni sistem takmičenja ostavlja joj prostor za spas. Od narednog izdanja A divizija bi trebalo da ima 18 reprezentacija, a direktno će ispasti samo dve najslabije od četiri poslednjeplasirane selekcije. Trenutno su Turska i Češka takođe bez bodova, s tim što tek treba da odigraju svoje četvrte utakmice.

Zato "orlovi" još imaju za šta da se bore. Dve utakmice, šest mogućih bodova i prilika da se izbegne direktno ispadanje. Čak i ako Srbija ostane poslednja u grupi, opstanak bi mogao da traži kroz baraž u martu 2027. godine, kao što je to već učinila početkom 2025. protiv Austrije.

Naravno, nema razloga za samozavaravanje. Četiri poraza su ozbiljan alarm. Ali ako su već bodovi prosuti, onda ovo okupljanje ne sme da ostane potpuno bez koristi.

Ajndhoven je možda pokazao put. Sada je na Paunoviću da od tog jednog dobrog primera napravi pravilo. Da pronađe najboljih 11, da pronađe način da ih poveže i da od pojedinaca napravi ekipu. Jer Srbiji više nisu potrebni bljeskovi, Srbija ne bi smela da se raduje dobroj igri u porazima, već pobedama i dobrim igrama. 

U svakom slučaju, ako već iz ove Lige nacija moramo da izvučemo neku pouku, neka to bude ona najvažnija: rezultat može da se popravi, ali tim mora da se napravi sada.