(VIDEO) Trofeji, suze i računi iz prošlosti: Veče za klasik Francuske i Italije

Jedan udarac doneo mu je evropsku titulu, drugi ga je pretvorio u tragičara finala Svetskog prvenstva. Između njih prošlo je šest godina, ali protivnik Davida Trezegea ostao je isti. Italija. Malo koji fudbaler može bolje da objasni koliko su susreti Francuske i Italije menjali karijere, raspoloženje čitavih zemalja i istoriju fudbala.

Večeras od 20.45 (AP2) na stadionu "Stad de Frans" u Sen Deniju igra se novo poglavlje tog rivalstva, u trećem kolu grupe A1 Lige nacija. Ulog je manji nego u Roterdamu 2000. ili Berlinu 2006, ali imena reprezentacija dovoljno govore. Francuska i Italija imaju zajedničku prošlost koja običnu najavu utakmice lako pretvara u putovanje kroz neke od najvećih trenutaka ovog sporta.

Biće to njihov 42. međusobni susret. Italija ima 19 pobeda, Francuska 12, dok je deset utakmica završeno nerešeno, računajući rezultate posle produžetaka. Dva remija, međutim, imala su pobednika posle penala: Francuska je prošla u četvrtfinalu Mundijala 1998, a Italija osvojila svetsku titulu 2006. Trijumfi u toliko značajnim momentima, da je možda pametnije računati bilans od 20 italijanskih i 13 francuskih pobeda, uz osam remija.

Od italijanske dominacije do francuskog odgovora

Priča je počela 15. maja 1910. u Milanu. Italija je u prvoj utakmici svoje reprezentacije pobedila Francusku 6:2 i najavila dominaciju koja će trajati decenijama. Bilo je i rezultata koji danas deluju gotovo nestvarno: 9:4 za Italijane 1920. i 7:0 pet godina kasnije. Francuska je dugo bila daleko od ravnopravnog protivnika.

Koliko dugo, najbolje govori podatak da posle olimpijske pobede 1920. nije savladala Italiju sve do februara 1982. Gotovo 62 godine čekanja završene su pobedom od 2:0 u Parizu. Sa velikom generacijom francuskog fudbala promenio se i odnos snaga, pa ukupan bilans danas ne otkriva celu sliku ovog rivalstva.

Njihov prvi mundijalski obračun odigran je 1938, kada je Francuska bila domaćin, a Italija branilac titule. U četvrtfinalu u Kolombu slavili su gosti 3:1. Đino Kolausi doneo je prednost Italijanima, Oskar Hajserer brzo izjednačio, ali je Silvio Piola sa dva gola u drugom poluvremenu izbacio domaćina. Italija je potom odbranila svetsku krunu.

Četrdeset godina kasnije, u Argentini, Francuska je povela već u prvom minutu golom Bernara Lakomba. Ni to nije bilo dovoljno. Paolo Rosi je izjednačio, a Renato Zakareli, uveden na poluvremenu, pogodio za italijansku pobedu 2:1. Još jednom su Francuzi protiv istog rivala dobili razlog da žale za propuštenom prilikom.

Platini ruši svetskog prvaka

Pravi francuski odgovor na najvećoj sceni stigao je 1986. u Meksiku. Bio je to sudar aktuelnog evropskog i svetskog prvaka: Francuska je dve godine ranije osvojila EURO, Italija četiri godine ranije Mundijal.

Ovoga puta nije bilo italijanskog preokreta. Mišel Platini pogodio je u 15, Janik Stopira u 57. minutu, a Francuska pobedom 2:0 prošla u četvrtfinale. Platini, Alen Žires, Žan Tigana i Luis Fernandez činili su vezni red koji je francuskoj reprezentaciji dao kvalitet da najveće protivnike savladava kroz igru. Branilac svetske titule morao je kući.

Dvanaest godina kasnije, Italija je ponovo stajala između Francuske i završnice Mundijala. Ovoga puta na stadionu na kojem će igrati večeras.

Četvrtfinale 1998. na "Stad de Fransu" nije donelo gol za 120 minuta. Odluka je pala sa bele tačke. Biksent Lizarazu promašio je za Francusku, Demetrio Albertini i Luiđi Di Bjađo za Italiju. Domaćin je dobio penal-seriju 4:3 i nastavio put ka prvoj svetskoj tituli.

 

 

Među francuskim izvođačima koji su pogodili bio je i Trezege. Njegova priča sa Italijom tek je dobijala oblik.

Roterdam: nekoliko sekundi do italijanskog slavlja

Finale Evropskog prvenstva 2000. ostalo je jedna od najbolnijih utakmica u italijanskoj istoriji. Ekipa Dina Zofa povela je preko Marka Delvekija, posle akcije Frančeska Totija i Đanluke Pesota. Alesandro del Pjero imao je priliku da Italiju dodatno približi trofeju, ali Francuska je ostala u životu.

Kako su minuti prolazili, izgledalo je da aktuelni svetski prvak neće pronaći odgovor. Frančesko Toldo branio je odlično, Italija čuvala prednost, a trofej postajao sve bliži.

Onda je Silven Viltor u četvrtom minutu nadoknade izjednačio.

Italijani su od gotovo osvojenog prvenstva stigli do produžetka u kojem je jedan pogodak mogao da završi sve. Upravo to dogodilo se u 103. minutu: Rober Pires probio je levom stranom i pronašao Trezegea, koji je iz prve zakucao loptu u mrežu.

 

 

Zlatni gol. Kraj utakmice. Francuska je postala prva reprezentacija koja je kao aktuelni svetski prvak osvojila naredno Evropsko prvenstvo. Preokret su izneli igrači sa klupe, a Italiji su za slavu nedostajale sekunde.

Berlin: isti protivnik, drugačiji kraj

Šest godina kasnije ponovo su igrali finale, sada za svetsku titulu. Zinedin Zidan doveo je Francusku u vođstvo penalom u sedmom minutu, Marko Materaci izjednačio glavom u 19.

Rezultat se više nije menjao, ali je produžetak doneo scenu koja je postala podjednako poznata kao italijansko osvajanje trofeja. Zidan je udario Materacija glavom i u 110. minutu dobio crveni karton. Poslednju utakmicu velike karijere završio je prolaskom pored pehara za koji se borio.

 

 

U penal-seriji Italijani su pogodili svih pet udaraca. Trezege je jedini promašio, pogodivši prečku. Fabio Groso realizovao je odlučujući penal za četvrtu italijansku svetsku titulu.

Junak Roterdama postao je tragičar Berlina. Fudbal je teško mogao da napiše suroviji obrt.

Italija je zadala novi udarac Francuskoj na Evropskom prvenstvu 2008. U poslednjem kolu grupne faze pobedila je 2:0 golovima Andree Pirla i Danijelea de Rosija. Francuzi su ostali bez povređenog Franka Riberija i isključenog Erika Abidala, pa završili poslednji u grupi. Italijani su prošli u četvrtfinale.

Novi susret, stara težina

Poslednja dva duela donela su gostujuće pobede. Italija je u septembru 2024. slavila 3:1 u Parizu, uprkos golu Bredlija Barkole posle samo 12 sekundi. Francuska je u novembru odgovorila istim rezultatom u Milanu i preuzela prvo mesto u grupi Lige nacija.

Večeras ponovo igraju za bodove, ali iza njih stoje izbačeni domaćini, srušeni prvaci, promašeni penali i dva finala koja su obeležila generacije. Na istom stadionu na kojem su 1998. čekali da jedna penal-serija odluči nastavak puta, Francuska i Italija dobijaju priliku da ovoj priči dodaju još jednu utakmicu vrednu pamćenja.