Dušan Tadić iskreno o Paunoviću, FSS, pauzi u reprezentaciji i povrtaku: Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio

Sto jedanaest utakmica za Srbiju. Kapitenska traka gotovo čitavu deceniju. Dva Mundijala i jedno Evropsko prvenstvo. Posle više od dve godine, Dušan Tadić ponovo je u Staroj Pazovi. I ovog puta nije došao da zatvori jedno poglavlje, već da otvori novo sa iskustvom, odgovornošću i željom da pomogne generaciji koja tek treba da ispiše svoju priču u dresu Srbije.

Više od dve godine prošlo je od trenutka kada je Dušan Tadić rekao "zbogom" reprezentativnom fudbalu. Delovalo je da je odluka konačna, da je vreme da mlađi preuzmu odgovornost i da se nacionalni tim okrene novom poglavlju.

A onda se priča vratila na početak. Ponovo Stara Pazova. Ponovo poznata lica. Ponovo grb Srbije. I ponovo dres sa brojem 10.

Rekorder po broju nastupa za nacionalni tim vratio se među "orlove" sa 37 godina, u trenutku kada je, kako sam kaže, ponovo osetio da reprezentaciji može da bude od koristi.

FSS

 

"Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio. Sve su to naši ljudi, sa svima sam ostao u dobrim odnosima i čuo se sa mnogima. Kao da sam bio na nekom godišnjem odmoru i sada se vratio", rekao je Tadić.

Tadić otkriva da ideja o povratku nije nastala preko noći. Poziva je bilo i ranije, ali okolnosti nisu bile odgovarajuće. Kada se povukao, želeo je da reprezentacija dobije prostor za novu generaciju. U međuvremenu je otišao u Ujedinjene Arapske Emirate, a pozivi su nastavili da stižu. Ipak, nije osećao da je pravi trenutak da ponovo obuče državni dres.

"Kada sam se povukao, bilo je dosta poziva da se vratim, ali tada nisam bio spreman. Želeo sam da završim to poglavlje, mislio sam da treba mlađi da preuzmu odgovornost i da krene neka nova priča. Posle sam otišao u Emirate, Veljko me je i tada zvao, ali bio sam daleko i nije se namestilo. Sada sam se vratio u Evropu, bliže sam Srbiji, osećam potrebu, vidim da sam potreban i da mogu da pomognem ekipi."

Povratak u Evropu, međutim, doneo je i nešto više od promene klupskog okruženja. Ponovo se javio osećaj koji je teško nadomestiti bilo kojim klupskim izazovom.

"Reprezentacija ti uvek nedostaje. To je najlepši mogući osećaj. Igraš za svoju zemlju, predstavljaš je, nosiš dres, vidiš grb, čuješ himnu, osetiš navijače… Sve ti to fali. Znam i da neću još dugo igrati fudbal i jednostavno sam se uželeo svega toga".

FSS/Instagram

 

U povratku nisu bili presudni samo emocija i nostalgija. Važnu ulogu imali su i razgovori sa ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije, pre svega sa novim selektorom Veljkom Paunovićem i generalnim sekretarom Brankom Radujkom. Tadić upravo te razgovore izdvaja kao jednu od ključnih tačaka u odluci da ponovo postane reprezentativac.

"Ključnu ulogu odigrali su ljudi u Savezu. Imao sam nekoliko zaista dobrih razgovora sa Veljkom Paunovićem i generalnim sekretarom Brankom Radujkom. Mnogo mi se svidela Veljkova želja, strast i posvećenost fudbalu. Žao mi je što ranije nismo sarađivali. Sve se nekako povezalo i tu sam da pomognem u svakom smislu. Drago mi je što ćemo sarađivati i probati da ostvarimo zajednički uspeh."

Paunović je Tadićev povratak opisao kao "simbol ozdravljenja reprezentacije". Za čoveka koji je godinama insistirao na važnosti zajedništva, takve reči imaju posebnu težinu.

Jer, kada govori o Srbiji, Tadić se gotovo uvek vraća istoj temi, timu koji mora da bude iznad pojedinca.

"To je lep kompliment. Uvek sam govorio o ujedinjenju, čak i kada nismo bili u dobrim situacijama. Mislim da nama kao narodu to nedostaje. Kada se ujedinimo i kada smo složni, izuzetno smo jaki. Uvek sam težio tome da se držimo zajedno, da tim bude iznad svih, da pomažemo jedni drugima i čuvamo pozitivnu energiju. Nadam se da ćemo se ponovo ujediniti i biti zajedno."

Zato njegov povratak nije vezan samo za nekoliko narednih utakmica. Razgovori sa selektorom već su se proširili i na ono što dolazi posle Lige nacija i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2028. godine. Tadić, ipak, ne želi da pravi velike planove unapred.

"Ne bih da pravim dugoročne planove, ali bilo bi prelepo. Mislim da treba da se vratimo tome da postane normalno da se Srbija plasira na velika takmičenja. To smo u jednom periodu uspeli. Sada treba ponovo da dođemo do toga da Srbija bude na svakom Evropskom i Svetskom prvenstvu, a onda da težimo i nekom dodatnom iskoraku."

U reprezentativnoj svlačionici Tadića sada čekaju i igrači sa kojima nikada ranije nije delio teren. Neki od njih bili su deca kada je on već nosio kapitensku traku Srbije. Više nije samo pitanje koliko može da doprinese na terenu. Od njega se očekuje i da iskustvo prenese na one koji tek ulaze u ozbiljan reprezentativni fudbal.

"Interesantno mi je da vidim nove generacije, drugačija razmišljanja. Malo sam se danas i šalio sa njima za stolom, govorio im: "Hajde, pričajte nešto". Tu smo da im pomognemo, da im damo dobar primer, da postanu bolji fudbaleri, ali i bolji ljudi. I mi smo to učili od generacija pre nas."

Nekada je Tadić bio među mlađima koji su slušali starije reprezentativce. Dejana Stankovića, Branislava Ivanovića, Aleksandra Kolarova i druge igrače koji su nosili dres Srbije pre njega.

"To su normalne stvari. Važno je da se neke vrednosti ne izgube. Mora stalno da se razgovara, da se mlađima prenose te stvari. Kada sam bio mlad, voleo sam da slušam kako je bilo ranije. Bio sam znatiželjan. Tako treba da bude i danas, da sačuvamo prave vrednosti."

Brojke iza njega su već deo istorije srpskog fudbala: 111 nastupa, 23 gola i 40 asistencija za nacionalni tim, uz nastupe na tri velika takmičenja.

"Voleo bih da idemo korak po korak. Da se ponovo ujedinimo, napravimo dobru atmosferu, takmičarski naboj i dobru hemiju između svih nas. Ove utakmice treba da nam posluže i kao priprema za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, gde ne smeš da zakažeš. Tamo moraš da se plasiraš."

Starsport

 

Ni pitanje minutaže više nema težinu koju je možda imalo ranije. Da li će igrati 90 minuta, pola sata ili nekoliko minuta, odluka je na selektoru.

"Nije mi to problem. Osećam se fizički odlično, a na treneru je da odluči koliko ću igrati. Tu sam da budem lider, da preuzmem odgovornost u ključnim momentima, na terenu i van njega. Imamo dobre igrače, imamo mlade kojima treba da pomognemo da steknu još više tog pozitivnog bezobrazluka i da preuzimaju odgovornost. Najbitnija je ekipa. Sve ćemo uraditi da ekipa pobedi."

Posle perioda provedenog na Bliskom istoku, ponovo je u Holandiji, u dresu NEC-a. I upravo mu je taj povratak, kako kaže, dodatno probudio želju da nastavi da igra.

"To mi je dosta probudilo želju. Da sam ostao tamo, verovatno ne bih tako razmišljao. Ovde je drugačiji način rada, treninga, utakmica, intenziteta. Dobro se osećaš i onda kažeš sebi: ‘Zašto ne bih igrao? Mogu da pomognem".

Ubrzo nakon povratka u reprezentaciju Tadića čeka upravo Holandija zemlja u kojoj je proveo veliki deo karijere, izgradio ime i ostavio dubok trag.

"Holandija je moja druga zemlja. Biće to posebne utakmice jer veliki deo njihove reprezentacije čine momci sa kojima sam igrao ili protiv kojih sam igrao. Lepo je videti kako su se razvili i u kakvim klubovima danas igraju. Oni su svetska sila i biće interesantno igrati protiv njih."

Prvi meč novog Tadićevog poglavlja u reprezentaciji dolazi pred domaćom publikom u Beogradu. Protivnik je Grčka, selekcija koju Tadić vidi kao ozbiljan test.

"Grčka je jako dobra reprezentacija. Imaju mnogo kvalitetnih igrača i mislim da poslednjih godina nisu imali bolju selekciju. Tu su Pavlidis, Duvikas i mnogi drugi igrači koji igraju značajne uloge u najjačim evropskim ligama. Ali mi treba da gledamo sebe, da razmišljamo o nama. Igramo kod kuće i moramo da idemo na pobedu."

FSS

 

Za A reprezentaciju Srbije debitovao je još 2008. godine, u eri Radomira Antića. Osamnaest godina kasnije ponovo oblači dres nacionalnog tima pod selektorskom palicom Veljka Paunovića trenera čiji su fudbalski i životni put takođe snažno obeležili Antićevi principi.

"Interesantno je. Mislim da je Veljko i ranije trebalo da dođe. Uvek sam imao želju da sarađujem sa njim, jer vidim da je jako posvećen, detaljan, dobra ličnost i dobar čovek. Sada se to konačno spojilo. Drago mi je zbog toga i nadam se da ćemo imati uspešnu saradnju i, što je najvažnije, ostvariti dobar rezultat."

Na kraju, možda i najvažniji odgovor na pitanje zbog čega se Dušan Tadić vratio ne nalazi se ni u brojkama, ni u rekordima, ni u velikim planovima za budućnost.

"Svih sam se uželeo. Da se ispričamo, da širimo dobru i pozitivnu energiju. Lepo je biti ovde, pričati, šaliti se, ali i znati kada treba da budemo maksimalno ozbiljni. Treba ponovo da spojimo tu hemiju između svih nas."

Kada je 2008. godine prvi put obukao dres A reprezentacije, teško da je mogao da zamisli da će 18 godina kasnije biti rekorder Srbije po broju nastupa i da će sa 37 godina ponovo zakoračiti u Staru Pazovu kao reprezentativac.