Zvezdino samoubistvo u Luganu i lekcije koje i dalje nisu naučene

Definitivno gorak ukus u ustima ostaje i nakon još jednog Zvezdinog ovosezonskog evropskog gostovanja. Odmah treba istaći da su mnoge stvari ovoga puta delovale znatno bolje. Srpski šampion jeste dominirao terenom većim delom utakmice, činilo se da momci u crveno-beloj sportskoj opremi gotovo u svakom trenutku zanju šta žele, hoće i rade i ukoliko bi fudbal uporedili sa nekim drugim sportskim disciplinama, svakako bi utisak u Luganu mogao i morao biti pozitivno ocenjen, ali krajnjeg i najvažnijeg rezultata nije bilo, tako da smo na kraju ponovo "džaba krečili".

Od evropskog debakla u Češkoj do samouništenja u Luganu, Crvena zvezda ponavlja iste greške, gubi kontrolu kada je najpotrebnije i pokazuje da problem nije jedan loš dan, već ozbiljan nedostatak stabilnosti, odgovornosti i reakcije kada utakmica počne da izmiče. Za razliku od one besane noći u Plzenju kada je potop usledio u drugih 45 minuta igre, Švajcarska je pokazala da crveno-beli mogu i više od sat vremena da igraju fudbal na potrebnom nivou, mada je i u tom periodu bilo iskakanja koje fudbaleri Lugana nisu umeli da iskoriste. Greškama im je omogućeno da stvore prilike koje bi zasigurno svaka iznad proseka evropska ekipa skupo naplatila.

Budimo brutalno iskreni, Zvezda nije pala zato što je Lugano bio bolji. Poražena je samo zato što je protivniku na tacni ponudila trijumf, a Švajcarci su i pored jasne činjenice da ne predstavljaju preterano jak fudbalski kolektiv, poklon oberučke prihvatili i ni krivi ni dužni upisali prve bodove.

Može se sada govoriti o propustima Gudelja kod prvog, Gaštarova kod drugog primljenog pogotka, ili neshvatljivog poteza Mahmudu Bađa koij je iz samo njemu znanog razloga reagovao u šesnaestercu onako kako jeste, ali se ne smeju prenebregnuti i promašaji Bamba Dijenga koje je fudbaler njegovog fudbalskog CV-ja morao drugačije da reši, čime bi i utakmica dobila željeni epilog.

Na neprijatna pitanja odgovor mora dati i Albert Rijera. Imala je Crvena zvezda sve u svojim rukama ili nogama, ali jednostavno nije znala kako da zatvori već dobijenu utakmicu. Istovremeno, pod lupu se moraju staviti i njegovi povučeni potezi među koje spada i izvođenje iz igre Radeta Krunića, pa čak i pored činjenice da ne sme sve da se svede na jedan potez. Jednostavno, trener mora da stabilizuje ekipu, a igrači imaju zadatak da susret iznesu do kraja. U Luganu nije bilo ni dovoljno jednog ni dovoljno drugog.

Na kraju se mora istaći, nije možda ni najveći problem sam rezultat. Problem je što se protivnik, čim oseti da Zvezda gubi sigurnost, pretvara u ekipu koja veruje da može do svega. A crveno-beli tada deluju kao da čekaju da se katastrofa dogodi, umesto da je spreče. Zvezda mora da se zapita zašto joj se ponavlja isti scenario i zašto iz Plzenja nije izvukla pouke koje bi morale da budu zapisane velikim slovima u svlačionici.

Poraz od Lugana nije i ne može biti smak sveta. Jeste ponovo zabrideo obraz iz Plzenja, ali je došlo vreme da se konačno bolne lekcije nauče...

... za sedam dana u srpsku prestonicu stiže Kopenhagen i to nakon rutiniranja Brage.